Nagrađeni radovi Nagrađeni radovi Prema usvojenoj metodologiji konkursa za nagradu „Profesor Borivoje Jelić“, pošto je prethodno izvršen izbor, a potom i dešifrovanje nagrađenih i pohvaljenih radova, objavljujemo pomenute radove u celini, kao i kratke biografije njihovih autora. Nagrađeni radovi i biografije autora Stefan Mladenović, Iva Ranđelović i Andrea Šaponjić osvojili su novčanu nagradu i knjigu Tesla: Duhovni lik, dok su radovi Andrijane Ranitović i Kaline Rakonjac pohvaljeni i nagrađeni knjigom Tesla: Duhovni lik. Stefan Mladenović Stefan Mladenović Šifra: POBEDA „Poštuj oca svoga i mater svoju“ Sečivo podmuklog vetra probada zavese i u sobu uvodi uporne zrake svetla. Kao ralo, zraci se kruto probijaju kroz njihove bore osveštane vremenom, skamenjene mukom. Gledam ih, i kao što maj vraća topli vetar, tako mi ćutanje vraća njih... roditelji. Plitak oblak dima vraća nju, imenjakinju majke Božijega sina, mladu, plavu, snažnu. Njena zlatna kosa ljubi se sa plavim nebom i sve mi se u dečijoj glavi vrti: „Bože, anđeo!“. Drži mi zamišljenu dečiju glavu u krilu i nešto peva, nešto što ne razumem, nekim drugim jezikom, i konačno shvatam: istina je ono što mi se čini dok gledam kako joj se kosa plete u oblake. Nešto peva, glasom modrim i plitkim poput prolećnog potoka njena pesma žubori i sliva se u moje uši. I u njegove. On stoji, u nekom drugom pravcu i svojim tvrdim pogledom ruši i ravnja nebesa i zemlju. Krutih nogu ukopan u zemlju, on prkosno kosom cepa oblake i pozdravlja sunce. Otac... Majka. Sećanja blede dok se sivilo novembra lepi i gmiže uz nebeski svod nad njihovim glavama tvrdim i sedim. „Ta vremena su iza naših savijenih leđa“ – kao da kažu njene sitne oči iz svojih zagnojenih pećina. Iza njih su, ili još samo u njima, delom i u meni, koji ih posmatram i patim u nostalgiji za vremenom koje je pripadalo nekim drugim, tada mladim, ljudima. Ćutimo. Muka, kao i voda, nalazi svoj put kroz rane na dlanovima i kroz rezove na stomaku. To je nužda vremena i njegov potpis i pečat na dobro obavljen rad, priznanje za one nad kojima je obavljen. Neizbežna kopča na njihovoj koži koja cvileći među sedim dlakama ište poštovanje. Tu muku oni ostavljaju za sobom u hodu i postelji u kojoj spavaju i kašikama kojima jedu. Sede, nepomično i mudro, brojeći zvezde koje im je obećao Bog... Avram i Sara, Josif i Marija. „Svet je bio protiv nas, ali ti si tu...“ – umorno se hvale njegove koščate ruke sa mnom, meni. „Svet je protiv mene, ali vi ste tu!“. Spoznaja miluje savest. Ja sam nekadašnji oni, oni su budući ja, a kada se njihov prah bude pod zemljom veselio nebesima, ja ću, kao oni sada, brojati svoje zvezde, skamenjen sećanjem na njih. Gledam ih, i kao što maj vraća topli vetar, tako mi ćutanje vraća njih... roditelji. Originalni rad Stefana Mladenovića Originalni rad Stefana Mladenovića Преузмите документ StefanMladenovic.pdf „Izuzetno bogata, barokna rečenica, ispunjena izrazito poetičnim metaforama i poređenjima. Pravopisno i jezičko-stilski odlično napisano. Slika iz detinjstva preliva se u sliku sadašnjosti kroz opozicije mladost/starost, maj/novembar, sjaj sunca/sivilo.“ Profesorka Mirjana Štrbac, članica žirija Biografija Stefana Mladenovića Stefan Mladenović je učenik četvrtog razreda obrazovnog profila elektrotehničar računara, koji uživa u književnosti, učenju jezika, izučavanju raznih filozofija... Stefan Mladenović je učenik četvrte godine Srednje škole Nova Varoš. Njegova interesovanja obuhvataju strane jezike, književnost, slikarstvo, muziku, istoriju, politiku, filozofiju i teologiju. Neka od tih interesovanja su hobiji kojima se redovno bavi (književnost/pisanje, učenje jezika, izučavanje raznih filozofija...). Dobitnik je mnogih priznanja i diploma sa takmičenja iz engleskog jezika kao što su takmičenje Willkommen i državno takmičenje iz engleskog jezika. Takođe, u trećem razredu je postao stipendista američkog ministarstva obrazovanja i učestvovao u mnogim programima američke vlade koji se organizuju na engleskom jeziku, kao što je MEET program. Pobednik je školskog takmičenja u pisanju eseja na temu „Priča teče dalje i pričanju nema kraja“ povodom Andrićevog jubileja, te učesnik mnogih školskih projekata. Želi da upiše pravni fakultet, nakon čega bi se bavio advokaturom i politikom. Iva Ranđelović Iva Ranđelović Šifra: 17175 „Poštuj oca svoga i mater svoju“ Beše jedan sasvim običan prolećni dan, ni kišovit ni naročito topao, kad pođoh na put. U nezadrživom letu koji mladost sa sobom neizostavno donosi, već na samom početku sam pred sobom videla sve lepote i prostranstva koja do tada nisam poznavala. Žudela sam za njima, žurila da im se predam. Kad krenuh, majka me tiho dozva da me zagrli na rastanku. Odmahnuh rukom. Nisam marila, nisam imala vremena za takve besmislice. Put, vijugav i dug, prijao mi je i činio me srećnom. Ni na šta drugo nisam mislila osim na to šta ću sledeće videti pred sobom. Mladost ima jedinstvenu sposobnost da utka lepotu u sasvim prosečne stvari, pa je tako moje putovanje, lepo i samo po sebi, dobilo takav sjaj da me umalo zaslepelo. Stizala su mi pisma od oca, ali nisam želela da pomerim pogled sa lepih predela da bih na njih odgovarala. Posle nekog vremena, prestala sam i da ih čitam. Čovekova priroda je takva da se uvek, pre ili kasnije, zasiti čak i onih stvari koje su mu bile najdraže. Idući tako, razmišljala sam o tome kako je sada cveće malo manje rumeno, sunce nešto slabije sija, ptice su utihnule. Ipak, i dalje sam bila zadovoljna. Sretoh jednom neku staru komšinicu i ona mi prenese da me majka traži, da joj treba moja pomoć. Reče mi da je puno ostarila i bolesna, da ne može sama da se brine o kući. Odgovorih da mi je žao, ali da je moje mesto tu gde jesam, da samo tu mogu biti srećna. Znala sam da će majka zameriti, no ipak sam sebe stavila na prvo mesto. Put je sve brže odmicao i ja sam sve jasnije uviđala da će njegova prvobitna lepota iščeznuti u potpunosti. Toliko se sve promenilo da sam se jedva sećala kako je izgledalo na početku. Drveće se potpuno sasušilo, naoblačilo se. Čini mi se da je počela da prokapljuje i kiša, a možda i nije. Možda su to bile moje suze. Lutala sam tako danima, nedeljama. Ili su to ipak bile godine. Slabo se sećam, bilo je to davno. Znam samo da sam, idući sa ogromnom tugom, i teškim mislima, skrenula sa onog svog puta koji sam nekad toliko volela, i obreh se iznenada ispred stare porodične kuće. Majku i oca jedva poznah. Sedeli su na staroj drvenoj klupi, bledi i pogureni. Sedi, nažuljanih ruku i izboranog lica. Kad su me ugledali, već sam plakala kao dete. Mislila sam da neće hteti da me vide, da su ljuti zbog sebičnosti kojom sam odgovarala na njihovu brigu. Htedoh da se okrenem i odem, ali oni me iznenadiše. Stara, setna lica ozariše se. Smejali su se i pružali mi ruke. Želela sam da se izvinim, da sve ispravim, da im kažem da ih volim po prvi put, ali nisam mogla. Samo sam plakala. Plačem i sad u tišini pored dve kamene ploče. Nisam dobila oprost, nisam ni mogla, jer mi nikad nisu istinski zamerili. Bilo je potrebno tako malo – poneko pismo, zagrljaj, poseta. To malo promenilo bi mnogo. Ali mladost, lepa, sjajna i poletna, to nije razumela. Originalni rad Ive Ranđelović Originalni rad Ive Ranđelović Преузмите документ IvaRandjelovic.pdf „Rad 17175 odskače od svih ostalih u pogledu ujednačenosti kvaliteta, što ga je izdvojilo već u prvom čitanju. Čitak rukopis, visok nivo gramatičke ispravnosti teksta i lep stil pisanja su njegove odlike sa tehničke strane. U sadržajnom smislu, krase ga dubina i jasnoća misli, uz zaključnu poruku koja mlade naraštaje jasno opominje na potrebu poštovanja roditelja tokom celog života.“ Prezviter dr Oliver Subotić, član žirija Biografija Ive Ranđelović Iva Ranđelović je učenica trećeg razreda prirodno-matematičkog smera Srednje škole iz Nove Varoši, koja svojim najvećim dosadašnjim uspehom smatra dobijanje Svetosavske nagrade početkom 2023. godine. Iva Ranđelović rođena je 24. juna 2005. godine u Priboju. Detinjstvo provodi u Novoj Varoši, gde upisuje Osnovnu školu „Živko Ljujić“ i završava je kao đak generacije. Trenutno pohađa prirodno-matematički smer novovaroške gimnazije. Prethodnih godina učestvovala je na mnogim takmičenjima iz različitih predmeta. Posebno izdvaja prošlogodišnju prvu nagradu na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture. U slobodno vreme bavi se pisanjem i već je postigla rezultate na literarnim konkursima Srpske književne zadruge, Vukove zadužbine, izdavačke kuće „Portalibris“, manifestacije „Šantićevi dani“ i mnogim drugim. Dobitnica je nagrade SANU u oblasti međunarodnih takmičenja i smotri. Svi njeni uspesi su početkom ove godine krunisani Svetosavskom nagradom, koju smatra svojim najvećim dosadašnjim uspehom. Andrea Šaponjić Andrea Šaponjić Šifra: SIDRO7 „Poštuj oca svoga i mater svoju“ Uzani šumski put obasjavaju poslednji zraci prolećnog sunca. Prizor netaknutog drveća i tek izniklog cveća smiruje mi um i čini put lakšim. Umorna i pospana, ali srećna i ispunjena mirom od večernje službe, hodim kamenitim putićem koji vodi od crkve radujući se povratku kući i majčinom zagrljaju. Već stigavši blizu kuće, ugledah majku gde otvara vrata i maše mi da požurim jer je večera spremna. Ulazim i vidim skroman, ali s puno ljubavi postavljen sto i pozdravivši se sa svim sedam za trpezu. Kao i uvek, pre nego što počnemo sa jelom zahvalimo se Bogu na svemu što nam je dao i zajedno sa tatom na čelu stola, svi počnemo sa večerom. Za stolom svako priča svoj dan uživajući u majčinim đakonijama. Na trenutak, isključujem se iz razgovora i posmatram majku na čijim plećima počivaju tereti naših života i briga pod kojima se ona ne savija već stojeći uspravno drži sve nas da ne padnemo. Ispucalih ruku i umornog pogleda, na njenom licu ipak nema ničega do osmeha i nepokolebljive vere u nas, u život i ponajviše u Boga. Od svitanja do sumraka njen dan ispunjen je molitvama i mirom koji joj olakšavaju svakodnevne obaveze i ne greju samo njeno, već i naša srca. Videvši majku, naš najveći uzor i podršku, kako dan započinje i završava uz Gospoda, i mi, deca, počesmo da se krstimo i nespretno ali sigurno razgovaramo sa Tvorcem. Čuvši nešto što je tata rekao, majka poče slatko da se smeje i, odjednom, svi problemi mi se učiniše sitni i nevažni. Tata je prepričavao svoj dan i smišljao šale da nas nasmeje, dok smo polako večeru privodili kraju. Pomno ga posmatrajući, ugledala sam sitne bore oko nasmejanih očiju i ogrubele ruke od teškog rada, znajući da sve što radi svakoga dana radi za nas i naše bolje sutra. Odlazio bi na posao pre svitanja i vraćao se umoran, ali pun želje da nas nasmeje i sasluša, da poneki savet i uputi na pravi put. S godinama sve više postajem svesna da je mnogo važnije od novca za koji se bori, upravo ovo što radi svakog dana, odvoji vreme za nas, da do znanja da je tu i da nam čuva leđa kakve god oluje naišle. Završivši sa večerom, svi zajedno krenusmo da raspremamo sto i pevušimo neku dobro poznatu melodiju. Dok je majka prala sudove, mi se okupismo oko oca pomno slušajući priče o nekim davno minulim vremenima trudeći se da što više zapamtimo. Na kraju priče, otac nas poljubi i požele laku noć, a ja uhvatih sestru i brata za ruke i polako povedoh na spavanje. Poljubivši majku, i sama se spremih za počinak. Stadoh ispred ikona i tiho se pomolih za zdravlje i zaštitu mojih najbližih i još jednom zahvalih Bogu za sve što mi je dao. Možda nemamo mnogo materijalnog, ali imamo ono što istinski vredi – slogu, veru i ljubav. Legavši u krevet, kroz prozor pored, ugledah zvezdano nebo, osmehnuh se i u tišini još jednom prošaptah: „Hvala ti, Gospode“. Originalni rad Andree Šaponjić Originalni rad Andree Šaponjić Преузмите документ AndreaSaponjic.pdf „Pripovedač treperi unutrašnjim mirom i tihom radošću istinskog hrišćanina. Pravopisno i jezičko-stilski odlično napisano. Priča varira motiv porodičnog sklada kakav se nekada češće sretao u našoj književnosti („Pretprazničko veče“ A. Šantić, „Među svojima“ V. P. Dis, „Prva brazda“ M. Glišić).“ Profesorka Mirjana Štrbac, članica žirija Biografija Andree Šaponjić Andrea Šaponjić, učenica četvrtog razreda prirodno-matematičkog smera Srednje škole u Novoj Varoši, postigla je zapažene rezultate iz srpskog i francuskog jezika, učestvujući na brojnim literarnim konkursima. Andrea Šaponjić je rođena u Užicu 16. novembra 2004. godine, a živi u Novoj Varoši. Završila je novovarošku OŠ „Živko Ljujić“, a trenutno je učenica četvrtog razreda Srednje škole u Novoj Varoši i pohađa prirodno-matematički smer. Tokom srednjoškolskog obrazovanja učestvova je na brojnim konkursima iz srpskog i francuskog jezika. Godine 2022. osvojila je treću nagradu na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika na temu „Plava grobnica Milutina Bojića kao večni spomen“. Iste godine je iz francuskog jezika osvojila specijalnu nagradu na konkursu „Budućnost Evropske unije“ i tom prilikom posetila francusku ambasadu sa svojom profesorkom. Gaji veliku ljubav prema pisanju i svetskoj književnosti. Njena želja je da upiše Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Andrijana Ranitović Andrijana Ranitović Šifra: SUNCE „Poštuj oca svoga i mater svoju“ Miriše neko pecivo, možda sa sirom. Čegrljaju šoljice od kafe, od slatkog posudica. Jedino to se naziva srećom i mirom. A to spokojstvo - to je porodica. Ta ljubav i nežnost - to je dom. Kolevka se njiše, majka peva. U kuću je ušla radost i nada. I dok čedo u kolevci sneva, Svima u glavi jedna mis`o vlada – Nek` bude srećno, to je ono pravo, i najvažnije, nek` bude živo i zdravo! I dok trepneš, već prvi školski ranac. Dobilo je dete i sestru mlađu. Uči brojeve, čitanje, pisanje. Stavljaju mu rečenicu ko lanac: „Nemoj prvi počinjati svađu! Zabranjena je tuča i skitanje“. O, zar već ima i prvu ljubav? Dani lete... Nekad ga roditelji i ne poznaju, kao da to dete više nije dete. Šta raditi? Ni oni ne znaju, pa kažu: „Zabranjen je alkohol i cigarete!“. I odjednom kreće svojim putem, u drugi grad, na pos`o ili fakultet, više roditelji ništa ne zabranjuju, samo da im dođe sad za vikend, da ga zagrle i veselo zapitkuju, da pojede najlepše sarme, i spakuje, ponese na put. Jer niko se ne meri s kuhinjom mame. Pa nek` svaki kuvar bude ljut. Miriše neko pecivo, možda sa sirom. Čegrljaju šoljice od kafe, od slatkog posudica. Jedino to se naziva srećom i mirom. A to spokojstvo - to je porodica. Ta ljubav i nežnost - to je dom. Originalni rad Andrijane Ranitović Originalni rad Andrijane Ranitović Преузмите документ Andrijana Ranitovic.pdf „Pesma po šifrom SUNCE obasjala je ovaj konkurs stihovanim zracima. Pesma je sastavljena od šest, različito rimovanih i metrički nejednakih, strofa. Unutar strofa, stihovi su hronološki uređeni, rimovano skladni, što daje melodiju celoj pesmi. Ponavljanjem prve strofe na kraju pesme postignut je lirski efekat. Pesma je poetsko-slikoviti izraz porodičnih vrednosti i hronologija života porodice u kojoj su roditelji njeni stvaraoci i svedoci. Autor slikovito i suštinski definiše zadatu temu. Miris peciva i čagrljanje šoljica u kući naziva srećom i mirom, spokojstvo porodicom, a dom naziva ljubavlju i nežnošću. To poznanje govori o poštovanju onoga ko je takav dom i porodicu stvorio. Trebalo je biti zanatski vešt pa odgovoriti na zadatu temu u stihu i dovoljno zaljubljen u poeziju da bi se ovako značajni pojmovi mogli opevati u stihu.“ Književnica Lela Marković, članica žirija Biografija Andrijane Ranitović Učenica četvrtog razreda smera ekonomski tehničar, Andrijana Ranitović, piše poeziju i učestvuje na različitim književnim konkursima. Andrijana Ranitović je rođena 30. marta 2004. u Novoj Varoši. Učenica je četvrtog razreda Srednje škole Nova Varoš, smer ekonomski tehničar. Andrijana ima još dve sestre, a po njenim rečima, od malena je bila emotivno i osetljivo biće i osoba koja voli život i uživa u njemu. Uz puno mašte i osećanja koje poseduje, počela je samostalno da piše poeziju i učestvovala na različitim književnim konkursima. Nedavno je dobila pohvalnicu na konkursu Srpske književne zadruge za učešće na literarnom konkursu „Beskrajno plavo kolo“. Njene želje u daljem školovanju jesu da upiše pedagoški fakultet, smer za vaspitača. Kao osećajna i brižna ličnost, smatra da bi joj vreme provedeno sa decom pomoglo da sačuva dete u sebi. Kalina Rakonjac Kalina Rakonjac Šifra: AKORD77 „Poštuj oca svoga i mater svoju“ Od rođenja neko je brinuo o nama. Naravno, roditelji. Zahvaljujući njima detinjstvo nam je ispunjeno ljubavlju, pažnji i radošću. Ali nisu samo oni deo naše porodice. Porodica su i naše bake i deke, tetke, ujaci i stričevi, i naši rođaci. Deda je, nama unucima, često pokazivao jedno stablo sa imenima. Govorio je: „Ovo je moj otac, vaš pradeda, a on je imao još petoricu braće“, i tako redom. Mi bismo radoznalo gledali u veliku kartu imena i nekih čudnih grana, a kasnije bi deda dopisivao i naša imena: Kristina, Kosta, Vuk, Aleksa i na posletku moje ime. Milo mi je što i ja na tom dedinom stablu imam svoje mesto, svoju granu. Grančicu, jer ja sam jedinica. Ali tu su moji rođaci, moja sestra i braća od ujaka, tako da nisam sama. Svi smo mi jedna porodica. U selu, deda bi nas učio šta je imanje i „naša zemlja“. Podigao bi ruke i govorio: „Ono su vaše livade, šume, potoci“. Mi bismo gledali u daljinu i tražili granice i ograde, ali ih nismo pronalazili. Za rođendane nam je poklanjao jovu, lesku, jasen i trešnju. Veselo smo se prislanjali uz mlada stabla i merili se ko je više porastao. Baba nas je učila kako da se ponašamo i da poštujemo jedni druge, a posebno susede i poznanike. Postavila bi nam sto pun đakonija, ali ne da bi nas nahranila i počastila, nego da se bolje upoznajemo i da budemo sigurni jedni uz druge. Za slavu, Božić, Vaskrs i druge važne porodične praznike ispunimo celu kuću! I mi smo pružili naše grane na dedinom stablu, baš kao i jova, jasen, leska i trešnja. Lepršamo na vetru života, slobodno i sigurno, jer su nam koreni duboki i jaki. Originalni rad Kaline Rakonjac Originalni rad Kaline Rakonjac Преузмите документ KalinaRakonjac.pdf „Rad AKORD77 se, pored nesumnjivog kvaliteta u tehničkom smislu, u sadržajnom pogledu izdvojio veoma jasnom porukom i izuzetno inspirativnom percepcijom porodice po ugledu na analogiju iz prirode. Svojim sadržajem ovaj rad unosti svetlost u dušu čitaoca i vezuje veoma prijatne konotacije za porodicu u njenom širem kontekstu, koji nas podseća na duboke, nevidljive korene koji stoje iza vidljivih grana našeg života.“ Prezviter dr Oliver Subotić, član žirija Biografija Kaline Rakonjac Kalina Rakonjac je učenica prvog razreda prirodno-matematičkog smera Srednje škole u Novoj Varoši, koja svira klavir, učestvuje u raznim vannastavnim aktivnostima u školi, te trenira košarku. Kalina Rakonjac je rođena 7. marta 2008. godine u Užicu. Živi u Novoj Varoši, u kojoj je završila Osnovnu školu „Živko Ljujić“ sa odličnim uspehom. Nosilac je Diplome „Vuk Karadžić“. Uporedo je završila i Osnovnu muzičku školu Prijepolje (izdvojeno odeljenje u Novoj Varoši) i svira klavir. Na Međunarodnom takmičenju „Muzički otisak“ koje je održano u Vrnjačkoj Banji osvojila je prvo mesto u kategoriji duet. Na Četvrtom pijanističkom takmičenju u Užicu dobila je Pohvalu za izvođenje kompozicije „Oktobar“ Petra Iljiča Čajkovskog. U sedmom razredu je osvojila treće mesto na okružnom takmičenju za najbolju dečju karikaturu „Mali Pjer“. Učenica je prvog razreda prirodno-matematičkog smera Srednje škole u Novoj Varoši. Odlična je učenica i učestvuje u raznim vannastavnim aktivnostima: hor, sekcija stranih jezika, obeležavanje značajnih datuma, izrada portreta pisaca, izvođenje raznih kompozicija na klaviru... Na školskom literarnom konkursu za školsku slavu – Savindan, osvojila je prvo mesto na temu „Pred jednom srednjovekovnom freskom“. U slobodno vreme trenira košarku. Članovi Upravnog odbora Zadužbine „Petar Mandić“ srdačno čestitaju svim dobitnicima nagrada, želeći im da nastave putem umnožavanja talenata koje im je Bog dao. Svim učesnicima ovogodišnjeg literarnog takmičenja za nagradu „Profesor Borivoje Jelić“ zahvaljujemo na učešću i želimo im osvajanje nagrade na nekom novom konkursu. Posebnu zahvalnost dugujemo direktorki Branki Rakonjac i profesorskom kolektivu Srednje škole Nova Varoš, na dobroj volji za saradnju i uloženoj energiji da se takmičenje održi po svim pravilima i standardima koji važe za ovu oblast.