Prema usvojenoj metodologiji konkursa za nagradu „Profesor Borivoje Jelić“, pošto je prethodno izvršen izbor, a potom i dešifrovanje nagrađenih i pohvaljenih radova, objavljujemo pomenute radove u celini, kao i kratke biografije njihovih autora.

Nagrađeni radovi i biografije autora

Sara Tomašević, Nikolina Matović i Nađa Miletić osvojile su novčanu nagradu u iznosu od 10.000 (deset hiljada) dinara.

Šifra: Zvezdica123

Prazne, neispisane bele stranice – nije li to slika onoga koji je tek došao na svet? A tako je puno kombinacija slova, reči i rečenica koje strpljivo čekaju da budu nanesene na pregršt belih papira. Međutim, potreban im je smislen redosled, uređenost i stabilnost kako se ne bi stvorio opšti nered i haos, iz kog je teško pronaći izlaz. Nešto da ih usmeri. U životu svih nas to su roditelji.

Roditelji su dve osobe koje su iz ljubavi odlučile da osnuju porodicu, i kroz svoje potomke, u kojima se prepliću njihove osobine, na neki način produže svoj život i svoju ljubav. Osobe koje su preuzele jako važan i težak zadatak na sebe, a to je podariti nekome život i u tom životu pronaći pravi put. Preneti sva svoja iskustva i znanja, naučiti šta je ispravno, a šta nije, pretvoriti nešto što zvuči „nemoguće“ u moguće su samo neki segmenti toga zadatka. Ima još puno toga, ali suština je zapravo da su u životu svakog čoveka najbitnije figure roditelji, čija je prisutnost u životu svih nas jako važna. Za njih jedine možemo tvrditi da nas zaista najviše vole i da nam žele sve najbolje. Čak iako nam nekada budu dosadni i naporni njihovi govori, bitno je da ih slušamo. I verujem da je u mislima svake osobe ostala barem jedna roditeljska pouka duboko urezana.

Za mene bi to bila: „Ne uzvraćaj zlo!“. Mislim da svaka zdrava osoba, duboko svesna sebe i sveta oko sebe nema potrebu da čini zlo. Ona je uravnotežena sa svojim mislima i tempom života i svim onim što se u njemu dešava. Opet verujem da, pre svega, vaspitanje dece od najmlađeg uzrasta igra ključnu ulogu u tome. Pored toga i iskustvo. Naravno, u životu nas ne čekaju uvek tako prijatne stvari, ali mislim da je važno znati nositi se sa tim. U tome će nam ponovo najbolje pomoći roditelj, koji je uvek tu za nas i koji je već prošao određene stvari i naučio šta je najbolje izvući iz njih. On nam može dati savet, ali odluka je na nama.

Dosta puta dešavalo mi je se, mada se i dalje dešava, da mi ljudi iz čista mira nanose zlo. Rade suprotno od onoga što je u mojim mislima vezano za zdravo ljudsko ponašanje. Kada se tako nešto desi, totalno se zbunim, jer ne očekujem da mi se vraća ono što datome ne radim. Dosta puta to me je dovodilo do plača i iscrpljivanja same sebe, jer nisam znala kako da se postavim i šta da radim u datoj situaciji. I onda kada podelim problem ili tugu sa nekim, shvatim da se osećam bolje i da zapravo postoji rešenje. Kao što bi moja majka rekla: „Ti ljudi već su nesrećni, a njihova dela su samo refleksija toga. Refleksija njihove duše, koja je time ispunjena; a ako im ti vratiš istom merom, njima će biti svejedno jer u duši više nema mesta, dok ćeš svoju dušu na korak približiti njihovoj.“ I tada sam se duboko zamislila i shvatila da je u pravu. Takve ljude treba udaljiti od sebe i ostaviti ih na miru, zarad sopstvenog mira i blagostanja. Jer oni će naći sebi sličnog jednog dana i onda možda shvatiti da njihovi postupci nisu u redu. A možda i neće. Svejedno, ako smo sami sebi na prvom mestu, znaćemo šta treba da radimo i prosto nastavimo sa svojim životom i svojim mislima, daleko od toga šta smo mogli da postanemo u kontaktu sa tim osobama.

Mnogo još ima znanja i pouka od roditelja koja su uticala na mene, a i verujem mnoge potomke. Postoje stvari koje smo pokupili od njih, a koje treba da su nam u mislima u svakom trenutku i u svakoj situaciji života kako bi nam pomogle da donesemo pravilan izbor i odluku i tako prosto zaštitimo sebe. Ma koliko godina imali, obratite pažnju i slušajte svoje roditelje. Čuvajte ih, jer bez njih život ne bi bio ni upola onoga što jeste.

Biografija Sare Tomašević

Sara Tomašević je učenica četvrtog razreda prirodno-matematičkog smera Srednje škole u Novoj Varoši. Tokom školovanja učestvovala je na takmičenjima iz srpskog i francuskog jezika, kao i iz prirodnih nauka.

Šifra: Kamen123

Bilo je oblačno jutro. Na treće mamino dozivanje sam konačno ustala. Jedva sam gledala na oči, ali dovoljno da ugledam brata kako sedi na kraju kreveta uveliko spreman. Nikada mi nije bilo jasno zbog čega toliko voli da ide u selo.

Imala sam deset godina, i kao svakog drugog vikenda išla sam sa svojom porodicom u selo. To mi je tada veoma teško padalo, jer sam znala da će teren ta dva dana biti prepun, a ja neću biti tu. U par navrata pokušavala sam i da izbegnem odlazak u selo, glumeći da me boli stomak ili da mi je muka, ali svaki put bezuspešno.

Dok smo se vozili ka selu vladala je tišina. Tata je pažljivo vozio, mama je kunjala, a sestra i brat su zamišljeno gledali u neodređenom pravcu. Odjednom je tata prekinuo tu tišinu pitavši šta bi mi voleli da budemo kad odrastemo. Brat je bez razmišljanja uzviknuo da će on biti poznati fudbaler, dok se sestra dvoumila između doktorke i učiteljice. Ja sam stidljivo ćutala. Svi su očekivali još moj odgovor. Tata me je tad upitao: „Šta ti kažeš malena“? Rekla sam mirno: „Ne znam“. Začuđeno se okrenuo i rekao: „Nemoguće da nikad nisi razmišljala o tome“. I bio je u pravu. Oduvek sam razmišljala o tome kako bih volela da istražujem svemir, planete, zvezde… Mislila sam da će mi se smejati, i da to zvuči nerealno i smešno. Tiho sam prošaptala: „U pravu si“. Tada sam prelomila i ispričala svojim najbližima kako bi izgledao moj idealni posao. Onda me je tata sa blagom ljutnjom pogledao i upitao: „Zbog čega nisi odmah rekla, nego mi moramo da ti izvlačimo reči iz usta“? Sa suzama u očima rekla sam da je to nemoguće. Odjednom se tata blago nasmehnu i brižljivo me pogleda. „Čim si mogla to da zamisliš, znači da je i moguće. Snovi su kao nit, često beže iz ruke, ali su uhvatljivi, naročito ako se mnogo trudimo. Kao prvo, uvek moraš imati veru u sebe, a znaš da ćeš uvek imati i podršku od svih nas. Upornost i marljivost su cilj uspeha. Veliki ciljevi podnose i velike žrtve, to moraš znati. Kada misliš da je sve izgubljeno, ti baš tad dokaži suprotno.“ Tako je zvučao sigurno u svoje reči, da nisam mogla da ne poverujem. Na tren sam pomislila koliko su moje malopređašnje reči glupo zvučale. Još jednom me je pogledao i rekao: „Ne postoje granice. Ništa nije nemoguće. Šta bi bio čovek kada ne bi sanjao i pomerao granice. Mi verujemo u tebe“.

Prošlo je mnogo od tad. Moji snovi su se promenili. I dalje čujem reči svoga oca, koje odzvanjaju u mojoj glavi pa i u ovom momentu dok pišem ovo. Ja znam da mogu sve. I neću ga razočarati.

Biografija Nikoline Matović

Nikolina Matović, učenica četvrte godine prirodno-matematičkog smera gimnazije, ističe se učešćem na sportskim i predmetnim takmičenjima, posebno iz matematike, srpskog i ruskog jezika.

Šifra: Zvono

Porodica – temelj svakog društva. Roditelji – naš oslonac tokom života i oni koji su nam život podarili Božijom voljom. Od prvog našeg plača, od prvog koraka - uvek tu za nas da nam pruže ljubav i vaspitanje – naši roditelji. Tu su da nas vode kroz život, da sve daju za nas, samo da nama bude dobro i da nam ništa ne fali.

Crkva propoveda upravo takve vrednosti. Da otac bude zaštitnička figura, da majka uvek bude tu da pruži nežnost i brigu. Uz to dolazi i molitva. Moji roditelji su me zbližili sa Crkvom od malena. Najveću zahvalnost pripisujem svojoj majci. Već sa šest godina sam počela da postim. Onako po malo, za početak. Prvo je to bila prva nedelja, onda prva i poslednja, i tako, stepenik po stepenik, kako se vera inače i gradi, gradila se i moja volja za napretkom. I eto, već nekoliko godina posvećujem se svakom od četiri Velika posta. Sreda i petak su neizostavni. Molitva Bogu mi je svakodnevnica. Neizmerno sam zahvalna roditeljima na tome što su me uveli u zajednicu sa Bogom. Uče me da ne činim ni jedan od sedam smrtnih grehova. Svako od nas, ljudi, ima nasleđen jedan zajednički greh – greh praroditelja Adama i Eve. Za ostale smo zaslužni isključivo mi i naši preci koji su nam ostavili nepokajane grehe. Savetuju me da ne zavidim, ne činim pohlepu, ne činim na štetu drugih, da ne lažem, da ne kradem – dakle ništa što je u suprotnosti sa načelima Crkve. Puno je pouka životnih koje dobijam od njih i koje se trudim da upijam kao sunđer. Znam da neće biti sa mnom ceo moj život i da ćemo svi mi morati otići „na onaj svet“, i zato se trudim da svoj život živim što više u skladu sa Bogom da bih zadobila mesto u „Carstvu Nebeskom“. Put nije lak ali zajedno sa ljubavlju i podrškom roditelja – sve je lakše. Sve se dešava sa razlogom, Božjom voljom i da se za svaku životnu muku i bol, bilo kakve nedaće, treba obratiti Gospodu i da će On naći najbolje rešenje. Uvek za sve. To bi bila pouka koju ću ceo život pamtiti. Čujem je od majke često, kad god mi naiđe težak period u životu i kada mi je neophodna uteha. Čujem je često i na liturgijama, od naših sveštenika. Pamtiću i druge pouke koje su se prožimale kroz vaspitanje, ali za ovu posebno verujem da će za mene ostati dugotrajna i u mom srcu neizbrisiva. Najbitnija je jer se ne treba ni za šta nervirati i sekirati, sve će proći, sve, a uz ovaj savet sve će biti olakšano.

U teškim trenucima obratite se Bogu, to je spas i put za svako izbavljenje. Time se vodim kroz život i „pravo hodim putevima svojim“. Ne sumnjam da Gospod za nas ima najbolje planove. Čvrsto nastavljam kroz život da verujem u to.

Biografija Nađe Miletić

Nađa Miletić je učenica trećeg razreda Srednje škole u Novoj Varoši i dugogodišnji član folklornog ansambla. Ističe se brojnim nagradama sa likovnih i predmetnih takmičenja iz matematike i srpskog jezika.

Članovi Upravnog odbora Zadužbine „Petar Mandić“ srdačno čestitaju svim dobitnicima nagrada, želeći im da nastave putem umnožavanja talenata koje im je Bog dao. Svim učesnicima ovogodišnjeg literarnog takmičenja za nagradu „Profesor Borivoje Jelić“ zahvaljujemo na učešću i želimo im osvajanje nagrade na nekom novom konkursu.

Posebnu zahvalnost dugujemo direktorki Branki Rakonjac i profesorskom kolektivu Srednje škole Nova Varoš, na dobroj volji za saradnju i uloženoj energiji da se takmičenje održi po svim pravilima i standardima koji važe za ovu oblast.