U skladu sa prethodno definisanim odredbama povodom literarnog konkursa za nagradu „Profesor Borivoje Jelić“, objavljuju se rezultati takmičenja sa obrazloženjem članova žirija.

Dobitnici nagrade „Prof. Borivoje Jelić“

Žiri u sastavu:

• Profesor srpskog jezika i književnosti Mirjana Štrbac
• Književnica i pesnikinja Lela Marković
• Pesnikinja Radmila Grujić

konstatovao je da je pristiglo ukupno 10 radova na datu temu.

Svaki član komisije je zasebno iščitavao radove i donosio svoju odluku nezavisno od druga dva.

Profesorka Mirjana Štrbac

Profesorka Mirjana Štrbac je kao tri najbolja sastava izabrala radove pod šiframa ČIČAK123, KALIFORNIJA i LEPTIR28, sa sledećim obrazloženjem:

PRVO mesto

Autor pod šifrom ČIČAK123 služeći se postupkom kontrastiranja dao je veoma poseban rad koji se svojim stilom izdvojio među ostalima. Postoji uticaj Bećkovićevog prepoznatljivog dijaloškog tona utkanog u originalni stil ČIČAK123. Misao je jasna, ideja u potpunosti dosledno i razumljivo vođena i izvedena do kraja, zbog čega se rad može smatrati celovitim. Rečenice su smisaono zaokružene, postoje originalna jezičko-stilska rešenja. Autor je nostalgičan i liričan bez padanja u patetiku. Odnos prema temi je ličan, emotivan, pouka je jasno izražena u delu, koje nije esejistički distancirano. Pravopisna i stilska pravila su poštovana u najvećoj meri.

DRUGO mesto

Autor pod šifrom KALIFORNIJA temi je prišao više na esejistički način. U isto vreme dovoljno ličan, ali i dovoljno udaljen da bi dao objektivno sagledavanje teme. Rečenice su lepe, jednostavne, zaokružene, nepretenciozne. Govore o jasnom misaonom procesu autora koji je odranije promišljao temu porodice. Rad je celovit, dovršen; ima nekoliko lepih misli („...jer oči pamćenja nikad ne oslepe“, „volećemo druge onako kako su nas voleli“). Pravopisan i stilska pravila su poštovana.

TREĆE mesto

Autor pod šifrom LEPTIR28 balansira između esejizma i lirizma. Sa teme uže porodice širi priču na domovinu kao širu porodicu, što je fino zapažanje. Rečenice su bogate stilskim izražajnim sredstvima koje daju topao i ličan ton suštinski esejistički nastrojenom radu. Misli su zaokružene i jasno izražene u rečenicama. Pravopisan i stilska pravila su poštovana.

Kao radove koji takođe zaslužuju pažnju, profesorka Štrbac je istakla rad 517, a potom radove ZASTAVA i DETELINA. Za rad pod nazivom 307166690 profesorka Štrbac ističe da „mladalački razigran, jednostavan i duhovit“ te da je u njemu „dobro izvedena ideja i misao od početka do kraja“. Taj rad bi, prema njenoj oceni, bio uvršten u prva tri da nije nekih pravopisnih grešaka.

Književnica Lela Marković

Književnica Lela Marković je kao tri najbolja sastava izabrala radove pod šiframa KOSEM, DETELINA I 517, sa sledećim obrazloženjem:

PRVO mesto – prozni rad pod šifrom KOSEM

Pismeni sastav je lepo razrađen, autentičan po svom izrazu, zapažanjima, ličnim utiscima i zaključcima. Uvod u tekst liči na stubove kroz koje čitalac ulazi u temu porodice. Autor se u sastavu bavi analizom društva, zaboravom pravih vrednosti i značaja reči otac, majka, brat, sestra, pritom dajući opis članova porodica koji treba da sagledamo u liku i delima bližnjih. Govori o zaboravu koji je zaposeo ljude, ali se bavi i uzrocima istih, čvrsto zauzimajući stav o tome da ljude bez srca i saosećanja nisu majke mazile. Pisac ovog rada ima dobru meru između opšte analize problema i pravilnog (očigledno ličnog) doživljaja porodice, pa se u ovom radu može svako pronaći.

Ukazujući na značaj majke i ulivanja u dete njene ljubavi, empatije i učenja poštovanju, razumevanju i stidu, kao i na značaj oca i ulivanja u dete njegove jačine, samopoštovanja, učenja veri i bogobojažljivosti, pisac ovog rada ukazuje na put i rešenje koje vodi večnom proleću, kako kaže. Kraj sastava je veoma efektan i svojevrsna gradacija više ličnih zaključaka koji rad čine efektnim jer ostavljaju čitaocima korisne pouke, npr: „Mi smo ogledalo naše porodice, ne dajte da to ogledalo daje neispravan izgled. Neka ovaj naš golemi svet zamiriše na isto, na onaj rajski mir. Vi, roditelji, posvetite se, a vi, deco, pokažite se. Sejmo u svojim njivama ono što neće privući korov, sejmo ono što će zauvek ostati lepo i ono što će tu njivu činiti posebnom.“

Iz sastava zrači ljubav prema porodici.

Rad je napisan čitkim i lepim rukopisom.

DRUGO mesto – prozni rad pod šifrom DETELINA

Ovaj rad odlikuje sloboda izražavanja i lično iskustvo izraženo u radu na ovu temu. Sastav je koncipiran opisom kojim autor i započinje rad – porodičnim razgranatim stablom koje je kao porodična kuća sa svojim stanarima, a njena krošnja puna plodova. Divnim opisima članova porodice autor naglašava svoju vezanost za članove porodice, opisujući pritom i značaj svakog od njih u porodičnoj konstelaciji uloga. Ti opisi produbljuju lepotu rada i svedoče o ljubavi i poznanju porodičnih veza, npr: majka – zvezda vodilja, otac – pravičan, brat - uvek tu da sestru odbrani, čiča i stric – koji uvek pokažu da se dobrom šalom i osmehom sve može sakriti a kroz život ići podignute glave koliko god to bilo teško... Član porodice je čak i najbolja drugarica – sestra po duši.

U zaključku autorka naglašava da je porodica tu da nauči „najlepšem i najbitnijem: biti čovek čista srca“, te da je ovu pouku nužno preneti pokolenjima, i pritom naglašava još jednom za kraj značaj zdrave porodice kao temelja zdravog društva.

Iz sastava zrači ljubav prema porodici.

Rad je napisan čitkim i lepim rukopisom.

TREĆE mesto – prozni rad pod šifrom 517

Rad počinje autentično i lepo, iz ugla autorke, kao svet viđen očima autora, od samog rođenja: „Zaplakah onoliko glasno koliko je moj slabi glas dopuštao. Gde sam došla?“

Nastavlja se konstatacijama o obolelom društvu i njegovim manifestacijama, „podmuklim, nepredvidivim, bez početka i bez kraja..“ Autorka naglašava da je u ljudima prisutan nedostatak svesti o pravim vrednostima, a prisutnost „zavisti, mržnje, neprihvatanja, potrebe za materijalnim iznad duhovnog, koristoljublja i neiskrenosti, otupelosti“. A zatim, naspram svih tih mana društva, autorka opisuje prisutnost majke da privije na grudi, oca – jakog i sigurnog. Autorka podvlači za kraj značaj svoje uloge u borbi da se porodica očuva i ta pouka prenese budućim generacijama, kao načinom da svet „ipak nekad ozdravi“.

Od ostalih radova, po visini ocene koju je dala književnica Lela Marković donekle se izdvaja LEPTIR.

Pesnikinja Radmila Grujić

Pesnikinja Radmila Grujić je kao tri najbolja sastava izabrala radove pod šiframa 517, ŽUTA RUŽA i KOSEM.

PRVO mesto – šifra 517

Učenik je veoma pismen. Rad je opširniji, prožet zdravim emocijama. Kroz lični doživljaj bolesti dolazi do bitnih zaključaka:

A) Bolest „novog doba“ zahvatila je naše društvo. Mada je fizička, ona projavljuje svoju bolesnu duhovnu prirodu, zapravo, svoj uzrok nastanka: poremećen sistem vrednosti usled ljudske bezosećajnosti, neiskrenosti, vezanosti za materijalno. Posledice toga su  uplašenost i usamljenost čoveka koji i sam postaje deo toga. Ali, čovekova duša se buni protiv toga.

B) Postoje i jaki, jači od svakog zla, koji ljubavlju i vedrinom pobeđuju, koji su temelj društva i čovečnosti: OTAC i MAJKA. Oni vraćaju zdravlje, najpre duhovno, a onda i fizičko, ulivaju nadu u buduće trajno zdravlje deteta, daju mu snagu da se bori protiv svega nezdravog u svom okruženju i u društvu. U tome je vrednost porodice, jer jedino ona pobeđuje naizgled nepobedivo zlo.

DRUGO mesto – šifra ŽUTA RUŽA

Rad je jezički veoma izražajan sa lepim opisima, ali rečenica nije uvek uredna. Učenik govori u drugom licu, kao da je u dijalogu sa drugom iz razreda. O porodici govori osećajno, otac i majka su glavni oslonac deci. Naglašava da porodica treba da bude pobožna i da živi po Božjoj volji.

TREĆE mesto – šifra KOSEM

Rad je napisan čitko. Učenik počinje tvrdnjom da „nema te sile“ koja bi urušila bedeme porodice, da bi u nastavku zapao u kontradiktornost: „zaboravili smo na to“. U celini, rad je nadahnut verom u Boga i zaključak mu je optimističan: poziva roditelje da postanu sveti, poziva decu da se i ona pokažu sveta, i završava pozivom: „sejmo ono što će zauvek ostati lepo!“

Obzirom na to da su se radovi pod šiframa KOSEM i 517 već u prvom krugu glasanja članova komisije izdvojili po broju glasova (po dva glasa svaki), preostalo je da se među pet preostalih radova (ČIČAK123, KALIFORNIJA, LEPTIR28, DETELINA, ŽUTA RUŽA), koji su imali po jedan glas, izabere najbolji. Prema prethodno usvojenoj metodologiji, u ovakvim slučajevima se konsultuje član Stručnog saveta po izboru koordinatora konkursa. Za ovu priliku je izabrana profesorka Olivera Đokić.

Prof. dr Olivera Đokić

Profesorka Đokić se posle čitanja pet pomenutih radova odlučila za rad KALIFORNIJA, i ovako je obrazložila svoj izbor:

• Tekst je čist i biranim rečima se daje značenje porodici u kojoj se dete rađa i u kojoj se nastavlja dečije sazrevanje. 
• Prepoznaje se i eksplicitno izražava proces poistovećivanja, proces upijanja roditeljskog lika, izdvajajući i mogući negativni model. 
• Ističe se značaj ljubavi u porodičnom okruženju i onom šta ona znači kada je nema, kada ona izostaje, što jeste savremenost u postepenom nestajanju ljubavi. 
• Rad se završava toposom očiju („oči pamćenja nikad ne oslepe“) i to ne slučajno. Svetomir Bojanin, naš ugledni dečiji psihijatar, često je isticao da deca postaju sve više bića gledanja.

Posle dešifrovanja od strane komisije Srednje škole u Novoj Varoši, radovi će zajedno sa imenima autora i njihovom biografijom biti objavljeni na našem portalu.

U Beogradu, 10. 4. 2024.