U skladu sa prethodno definisanim odredbama četvrtog literarnog konkursa za nagradu „Profesor Borivoje Jelić“, objavljuju se rezultati ovogodišnjeg takmičenja sa obrazloženjem članova žirija.

Dobitnici nagrade „Prof. Borivoje Jelić“

Žiri u sastavu:

• Profesor srpskog jezika i književnosti Mirjana Štrbac
• Književnica i pesnikinja Lela Marković
• Pesnik Andreja Miricki

konstatovao je da je pristiglo ukupno 13 radova na datu temu.

Svaki član komisije je zasebno iščitavao radove i donosio svoju odluku nezavisno od druga dva.

Profesorka Mirjana Štrbac

Profesorka Mirjana Štrbac je kao tri najbolja sastava izabrala radove pod šiframa Kockar, Maslačak567 i Leptirić25 sa sledećim obrazloženjem:

Prvo mesto: rad pod šifrom Kockar

Uvođenjem pojma boljih vremena, autor daje sliku vremena koje nije bilo bolje u materijalnom smislu, koliko više u duhovnom. Sve što je nedostajalo u opipljivom obliku, nadoknađivalo se na nevidljivom planu – kroz delatnu ljubav i bliskost članova porodice. Ljubav se uzidala u sve generacije, i motivi kuće (zidovi, prozor, vrata) veoma poetičnom stilizacijom postaju simboli vrednosti koje su deda i baba dali potomcima.  Svojim primerom preci su ukazivali na pravi put više nego rečima, otuda i zaključak koji potvrđuje da nove vremena ne treba da ukidaju ono što je dobro iz prošlosti, već da nastave zacrtanim putem. Rad je napisan u skladu sa gramatičkim i pravopisno-stilskim pravilima u najvećoj meri, i u potpunosti je odgovorio na temu.

Drugo mesto: rad pod šifrom Maslačak567

Kroz toplu sliku igranja dede i unuke do nas stiže ćopićevska vedrina detinjstva u kojem se kroz igru usvajaju životne vrednosti. Deda ne priča puno, posvećen je učenju da je život borba i da se ne sme odustajati kakav god da je suparnik. Pouke se ostvaruju za šahovskom tablom ili uz kartanje. Suparnik ne sme izazvati strah, i sva rešenja postoje u nama. Deda svoju ljubav iskazuje kroz beskonačnu igru sa upornom devojčicom čiju hrabrost naslućuje i podržava nazivajući je sokolom. U njoj zapaža sve vrline potencijalnog lovca i časnog borca na borilištu života. Sećanje na detinjstvo i bezbrižnost izaziva lirsku nežnost koju autor prenosi u poetski izraz, ritmičnost stiha i rimovanje u uvodu i zaključku. Kao da želi da ispeva nostalgičnu odu, da bi na najbolji način izrazila svoju zahvalnost za bogate darove detinjstva i voljenu osobu koje više nema. Rad je napisan u skladu sa gramatičkim i pravopisnim pravilima, i u potpunosti je odgovorio na temu.

Treće mesto: rad pod šifrom Leptirić25

Autor nas, kroz samokritiku uperenu ka svom adolescentskom besu, upoznaje sa neobičnim, ćutljivim dedom, čiji su savet i iskrena priča, te kajanje koje doživljava lekoviti za unuku, kao i čaj koji joj sprema. Pred nama se dešava katarza: zrelost donosi mudrost utemeljenu na iskustvu, u ovom slučaju negativom. Sastav varira temu bludnog sina, koji se otrežnjuje i preobražava svojim grehom. Svoju ljubav iskazuje ogolivši se; žrtvuje sliku idealnog dede koji leči poljupcem na povređeno mesto da bi dete spasao od veće greške kakvu je sam nekada učinio. Njegove suze su blagotvorne, jer unuka uviđa smisao njegove priče i na dubljem nivou. U radu je u najvećoj meri odgovoreno na temu, a pravopisno-stilske greške su retke.

Profesorka Štrbac je izdvojila i jedan rad koji treba pohvaliti, a to je rad pod šifrom Naočare, sa sledećim obrazloženjem:

Izuzetan sastav u kojem se dedine priče pretvaraju u vrednosni sistem gde su najvažniji vernost, pouzdanost i sigurnost.  Deda je dosledno prikazan kao nosilac tih vrednosti od najranijeg detinjstva (motiv hajduhovanja); njegove poruke nisu direktne, on svojim delima služi kao jasan primer šta je izvor sreće – drugi ljudi! Osmeh, topla reč podrške, stoičko podnošenje životnih izazova govore o njegovoj snazi. Za njega je reč zakletva iza koje stoji celim svojim životom. Iako uvod razrada i zaključak nisu jasno naznačeni, ostala gramatička i pravopisna pravila su poštovana u najvećoj meri. Pominjanjem motiva heroja na počektu i kraju  priče, autor daje naznaku o svom  ličnom odnosu  prema dedi, te  fino zaokružuje celinu  i ostvaruje poentu priče.

Književnica Lela Marković

Književnica Lela Marković je kao tri najbolja sastava izabrala radove pod šiframa Kockar, Maslačak567 i Leptirić 25, sa sledećim obrazloženjem:

Prvo mesto: rad pod šifrom Kockar

Pismeni sastav karakteriše odlična razrada teme. Autor uvodi čitaoce u temu dedinim citatom, kojim održava interesovanje za nastavak čitanja. „A to je bilo doba ljubavi...“. - zatim pripovedački navodi čitaoca u status slušaoca, kraj dede koji pripoveda. Rad je autentičan po metaforama koje koristi autor: temelj kuće upoređuje sa slogom i poštovanjem, zidove sa ljubavlju, prozore sa pogledom u svet, vrata sa velikodušnošću i načinom da svako ko uđe doživi velikodušnost, pripadnost i gostoprimstvo njenih domaćina. Ovo je priča o dedinom učenju da su porodica i crkva utočište. Tu je i poznanje autorke da roditelj detetu daje krila da odleti ali da dete ima kome da se vrati, ko će ga sačekati na kućnom pragu i primiti u zagrljaj. Zaključak ukazuje da ljudi određuju vreme a ne ono njih, te da nam je Bog dao slobodu i priliku da na vreme u kome živimo utičemo svojom dobrotom. Iz sastava zrači ljubav koja izvire i uvire u porodicu. Prenošenje životnog iskustva sa dede na unuku, odn. sa starijih na mlađe, daje svetlost ovoj priči i nadu u očuvanje porodičnih vrednosti.

Drugo mesto: rad pod šifrom Maslačak567

Maštovit upliv u temu u vidu šahovske partije dede i unuke, kao prilike za igru i učenje rasporeda uloga. Da se u šahovskoj partiji (čitaj životu) uči borbi a promišljanje i trudom poboljšava status i daje prilika da se za pobedu izbori. Ovo je priča o prenošenju znanja i iskustva. Jer onaj koji nauči lekciju – zna je, ali onaj koji uči u životu, kroz igru, stiče potrebno iskustvo. Viđen očima deteta za šahovskom tablom je prikazan proces učenja i borbe: kao prihvatiti poraz, kako skrajnuti ljutnju i ipak nastaviti sa borbom. I onda kada se izgubi bitka, ali i kad se izgubi suigrač, savetodavac, voljena osoba. Da i tada borba ne prestaje, štaviše: žive u nama naši bližnji i kada nisu tu i žive njihove pouke koje su dragocene vodilje u životu. A ovaj sastav, ljubavlju i sećanjem na dedu i njegove negdašnje pouke, čuva i naučenu lekciju da upornost i rad uvek vode stvaranju, pa i pobedi.

Treće mesto: rad pod šifrom Leptirić25

Treći rad slikan je sećanjem na dedu, njegove navike, ophođenje, negu i pažnju upućenu unuci. Posebno poukama koje pokazuju ljubav i brigu. Deda je u ulozi posrednika između unuke i njenih roditelja. Deda na ličnom primeru pojašnjava smisao porodičnih uloga, potrebu za poštovanjem starijih, strpljenje i razumevanje roditelja, čak i kada greše. Tako se unuci otkriva dedina zagonetna ličnost iz čijih pouka provejava mudrost. Ona mudrost koja uči da se mladalačka ljutnja i nezadovoljstvo rešavaju samo strpljenjem, razgovorom, i razumevanjem, kako se ne bi napravile greške koje vode kajanju. Dedino lično i gorko iskustvo, podeljeno sa unukom, tema je ove priče sa porukom pripovedača da je „veliki i mudar samo onaj čovek koji svoj bes može obuzdati, a da ne šteti ni sebi ni drugima“. U odnosu dede i unuke oseća se ljubav i toplina, a u datom primeru očitava negovanje porodičnih veza i pedagoških vrlina starijih.

Pesnik Andreja Miricki

Pesnik Andreja Miricki je kao tri najbolja sastava izabrao radove pod šiframa Sunčica, Maslačak567 i Kockar, sa sledećim obrazloženjem:

Prvo mesto: rad pod šifrom Sunčica

Gotovo kaligrafskim rukopisom ispisan život jednog dede. Slično avionu koji rula na pisti i sprema nas na poletanje, ovaj sastav nas vodi u oblake ljubavi unuke i dede, toplom emocijom ceo ispunjen, ispraćen prema nebu pravo u večnost.

Drugo mesto: rad pod šifrom Maslačak567

Originalna ideja ljubavi, života i metaforične borbe na 64 polja. Fascinantne su poruke zapamćene od svoga dede koje postaju putokaz generacijama koje dolaze. Pa ipak, nekada je pružena ruka i remi dobar podstrek za neku kasniju, važniju pobedu.

Treće mesto: rad pod šifrom Kockar

„Temelj od sloge, zidovi od ljubavi...“. Ah kako velike reči, kao da ih je opisao narodni pevač u nekom od kosovskih ciklusa. Pravoslavni motivi zajednice vode nas od početka do kraja, podsećajući nas da kao narod trebamo biti ličiti na porodicu iz ovog sastava.

Posle dešifrovanja od strane komisije Srednje škole u Novoj Varoši, radovi će, zajedno sa imenima autora i njihovom biografijom, biti objavljeni na našem portalu.

*Budući da ove godine dan rođenja profesora Borivoja Jelića pada na Veliki petak, šifre dobitnih radova objavljujemo dva dana ranije od uobičajenog datuma, da bismo omogućili pravovremeno komisijsko dešifrovanje.

U Beogradu, 8. april 2026.