U poslepodnevnim časovima, dana 11. avgusta 2023. godine u prostorijama Predškolske ustanove „Paša i Nataša“ klinički psiholog Vlajko Panović održao je drugo predavanje o roditeljstvu u okviru seminara roditeljstva Zadužbine „Petar Mandić“.

Drugo predavanje o roditeljstvu

Tema predavanja bila je „Prve godine deteta do polaska u školu: smernice za vaspitanje“.

Govoreći o odgoju dece u prvim godinama života, doktor Vlajko Panović pokušao je da prisutnima da uvid u najznačajnije sekvence razvoja deteta i da ih posavetuje kako da prevaziđu najčešće krizne situacije i greške koje roditelji prave.

Deca su od Boga data

Svoje drugo predavanje dr Panović započinje mišlju da su deca od Boga data -  i onima koji veruju i onima koji ne veruju - te da je zato važno razumeti da deca nisu naše vlasništvo, da smo ih dobili na čuvanje, na fizičko, mentalno i emocionalno obezbeđivanje, a da je krajnja uloga roditelja osposobljavanje dece za samostalan život.

U praksi, rasprostranjeni su drugačiji stavovi i odnosi, koji, prema rečima govornika, onemogućuju zdrav razvoj i odrastanje deteta, te kasnije uzrokuju mnoge nevolje.

Najranije doba deteta

Govoreći o najranijem dobu deteta, dr Panović ističe figuru majke kao esencijalnu za taj period, ali i figuru oca, jer kroz prisustvo oba roditelja dete pravi mentalni prostor odnosa dvoje ljudi i postaje sastavni deo grupe.

O najranijim kontaktima roditelja i deteta, predavač govori kao o izuzetno prisnim, bez trzavica, muzike u ambijentu, koja će detetu rasuti pažnju, a od kvaliteta tog odnosa, objašnjava, zavisi dalji detetov odnos prema različitostima.

Spontani razvoj deteta

Kao najbolji način razvoja deteta predavač ističe spontani razvoj, u kome sredina treba da pomogne detetu da modeluje svoje ponašanje i ide u željenom pravcu. Svaku novu veštinu kojom dete u razvoju ovlada potrebno je ohrabrivati, jer svaka od njih - samostalno stajanje, prohodavanje, govor - predstavljaju revoluciju u mozgu deteta.

Greške roditelja dr Panović prepoznaje u puštanju deteta da plače (jer, po njemu, dete plačem daje do znanja da nešto nije u redu), pritisku da dete jede uz manipulativne manevre „ako..., onda...“, koji mogu da odrede čitavu sudbinu deteta jer će tu uslovljenost nositi kroz čitav život i reprodukovati je kroz model „hoću..., ako...“.

U spontanom razvoju, naglašava se, potrebno je da deca razviju potrebe za nečim pre nego što im je roditelji zadovolje.

Odnos mlađe i starije dece

Prema rečima predavača, prvorođena deca uvek imaju pasivniji odnos prema životu i realnosti od mlađe braće i sestara jer su im od malena svi udovoljavali, dok drugorođena razvijaju širi spektar ponašanja. 

Kao najčešća greška ističe se savetovanje starijih da popuste, da daju svoje stvari (igračke) mlađima i savetuje se da se nikad ne da mlađima da uzimaju ništa od starijeg brata/sestre dok ne dobiju dozvolu.

Talenti dece

Kao česta greška roditelja ističe se upoređivanje deteta sa drugom decom. Umesto upoređivanja, potrebno je učiti dete da prepozna svoje talente. Dakle, dete kao multitalentovano biće treba osluškivati i ne nametati mu svoje standarde.

Uslov prepoznavanja talenta kod dece dr Panović vidi u usaglašenosti roditelja, kojima dečja radost koju talenat uzrokuje treba uvek da bude ispred materijalne isplativosti određenog talenta.

Govoreći o talentima i uspehu deteta, predavač podvlači da nikad ne treba davati detetu materijalne nagrade za uspehe jer se tako stvaraju interesdžije, već nagrada deci za uspeh uvek treba da bude radost, zagrljaj roditelja.

Na kraju predavanja, pokrenut pitanjima publike, dr Panović je govorio i o neresponzivnim majkama, uticaju mobilnih telefona na decu, igračkama, razlikama između dece iz većih i manjih sredina.