Živimo u eri koja je opterećena logikom profita i dominacijom divljačkog kapitalizma koji poznaje samo primitivne interese. Takva dinamika vodi ovaj svet ka ozbiljnim poremećajima, među kojima su ratovi i globalna ekološka kriza najvidljiviji. Naglasak na nesebičnosti i altruizmu je vrednosna alternativa trenutno vladajućoj matrici.

Širenje milosrđa u srpskom narodu

Nesebičnost je treća tačka vrednosnog sistema Zadužbine „Petar Mandić“, podjednako važna kao znanje i pravičnost koje joj prethode samo na osnovu citata iz pisma koje Nikola Tesla šalje svom sestriću Nikoli Trbojeviću 1928. godine.

Zadužbina „Petar Mandić“ je i nastala sa ciljem da se nesebičnost širi u srpskom narodu, sa željom da se etos zadužbinarstva vrati u njega i da se vrlina milosrđa neguje. Kroz tu vrlinu, koja je jedna od centralnih tačaka hrišćanske etike, živeli su Teslini preci, čiju uspomenu Zadužbina neguje.

Po uzoru na svoje požrtvovane pretke, a pre svega po uzoru na primer požrtvovanosti svoga oca, pravoslavnog sveštenika čija je ruka uvek bila pružena prema sirotinji, i Nikola Tesla je bio izrazito milosrdan čovek. Činio je tokom celog života dela milosrđa u toj meri da, po savetima svojih roditelja, priloži milostinju u meri da ugroženim ljudima ne bude povređeno dostojanstvo. Činio je to, po svedočanstvu njegovog sestrića Save Kosanovića, čak i kada je pretpostavljao da mu novac traže ljudi od „zanata“, a ne pravi prosjaci. Ukoliko postoji izrazito hrišćanska vrlina koju je Tesla negovao celog života, a koju je nesumnjivo prvi put video kod svojih roditelja, onda je to vrlina milosrđa.