U sredu, 5. jula u Matici srpskoj održano je drugo predavanje o veštačkoj inteligenciji, čiji su akteri bili dr Ivan Tanasijević i protonamesnik Dragan Popović.

Nastavak dijaloga o veštačkoj inteligenciji

Dijalog o veštačkoj inteligenciji, koji su svojim uvodnim predavanjem pokrenuli dr Branislav Kisačanin i prezviter dr Oliver Subotić, nastavljen je predavanjima o veštačkoj inteligenciji u medicini i farmakologiji i izazovima veštačke inteligencije iz perspektive pravoslavne bioetike.

I drugu sesiju predavanja organizovala je Matica srpska, dok su suorganizatori bili Institut za veštačku inteligenciju i Zadužbina „Petar Mandić“, a nakon održavanja svih planiranih predavanja, Matica će, prema rečima prof. dr Dragana Stanića, objaviti zbornik radova na ovu temu.

Dr Ivan Tanasijević upoznao je prvo prisutnu publiku sa primenom veštačke inteligencije u medicini, gde se ona primenjuje ne sa namerom da zameni lekare, već kao koristan algoritam koji prikuplja podatke, pomaže u prognostici, dijagnostici i ranoj detekciji bolesti.

Kada je u pitanju rad Instituta za veštačku inteligenciju na polju medicine, on ističe kao ključno obeležavanje rekonstrukcije snimaka (koje je primenu našlo za vreme pandemije Kovida 19), dijagnostiku retkih bolesti i detekciju srčanih patologija iz EKG snimaka razvijanjem algoritama za ranu detekciju srčanih problema.

Personalizovana - precizna medicina, ističe se kao krajnji cilj u primeni veštačke inteligencije u medicini, a razvojem i pojeftinjenjem nekih tehnologija kao što je sekvenciranje, moći će se precizno dizajnirati lekovi za određene ljude ili grupu ljudi, koji će biti daleko efikasniji od postojećih.

Stanje u farmakologiji dr Tanasijević objašnjava najpre pomoću takozvanog Rumovog zakona (obrnutog Murovog po kome napredak tehnologije eksponencijalno raste), te ističe da koštanje razvijanja jednog leka raste eksponencijalno sa vremenom, da je regulativa za razvoj novih lekova sve oštrija, kompleksnost veća, a stopa neuspeha viša.

Veštačka inteligencija, prema Tanasijevićevim rečima, pomaže farmakologiji identifikacijom biomarkera, nečega što će lek da cilja, i služi da se prilagodimo novim metama koje otkrijemo, ali, takođe, pomaže i u otkrivanju novih molekula, rangiranju lekova i prognozi verovatnoće uspeha.

Radi predstavljanja dostignuća veštačke inteligencije na polju farmakologije, predavač pominje i skorašnje otkrivanje antibiotika abaucina protiv „superbag“  bakterije, te dostignuća kompanije Insilico Medicine, koja osmišljava lekove samo pomoću veštačke inteligencije.

Svoje izlaganje dr Ivan Tanasijević završava predstavljanjem odnosa velikih farmakoloških kuća prema AI tehnologijama, ističući da se među vodećima na tržištu farmakologije veštačka inteligencija smatra poželjnom, popularnom, ali i veoma rizičnom zbog velike stope neuspeha projekata.

Protonamesnik Dragan Popović zasnovao je svoje predavanje na pokušaju razumevanja dve osobine veštačke inteligenicije iznete na prethodnom predavanju od strane dr Branislava Kisačanina - stavovima da veštačka inteligencija ima autonomiju da sama sebe razvija i da joj je zadato da u što većoj meri kopira čovekov način razmišljanja.

Pokušaj promišljanja o zadatim osobinama veštačke inteligencije podeljen je na tri dela:

• Veštačka inteligencija kao najznačajnije savremeno naučno-tehnološko otkriće čovekovo;
• Šta veštačka inteligencija nije i šta ne bi trebalo da očekujemo od nje;
• Predlog granica upotrebe veštačke inteligencije.

Govornik najpre naglašava da je veštačka inteligencija odredila pravac kretanja današnje kulture i civilizacije, koja je zapadno orijentisana, a da Pravoslavna crkva ima obavezu da da usmerenje tom pravcu i da sagledava veštačku inteligenciju kao da vrednosno nije određena, kao da je neutralna, i da je usmeri u korist čovekovog spasenja.

Pogled na veštačku inteligenciju kao vrednosno neutralnu, protonamesnik objašnjava činjenicom da način našeg odnošenja prema njoj određuje da li će ona biti na dobro ili na zlo, a to smatra ontološkim implikacijama veštačke inteligencije.

Pozornicu na kojoj se pojavila AI tehnologija predavač objašnjava iz istorijske perspektive, kroz razvoj modernizma i postmodernizma, videći joj korene u zaokretu u doživljaju prirode i Boga - smatranju čoveka, ne Boga, kao merila svih stvari, razmišljanju da istina ne pripada samo Bogu, već da se nalazi u prirodi, te odvajanju čoveka od Boga.

Protonamesnik Popović je mišljenja da će veštačka inteligencija, po pitanju razuma dostići i prestići čoveka - postati superiorna, ali da nikad neće moći da dosegne čoveka po pitanju uma ili duha, to jest, nikad neće moći da ostvari zajednicu sa Bogom, koja ne traje samo na ovom svetu, već traje večno. Jedinu šansu koju ova nova tehnologija ima da traje večno, predavač vidi u njenoj službi istini.

Usklađivanje upotrebe veštačke inteligencije sa imperativnim očuvanjem čovekovog prirodnog dostojanstva otac Dragan Popović smatra nužnim na nivou zakona, da bismo mogli da kontrolišemo novu tehnologiju. Mišljenja je da, ukoliko veštačka inteligencija ne utiče, ne ugrožava čovekovo prirodno dostojanstvo, onda je ona poželjna, dobra, istinita, međutim, ukoliko na bilo koji način ugrožava ljudsko dostojanstvo ili slobodu, ona nije dobra.

Javna debata

Na kraju predavanja, održana je javna debata tokom koje je prisutnima data mogućnost da postave pitanja predavačima.

Nakon predavanja je nastavljen razgovor sa predavačima u privatnoj atmosferi, u prisustvu akademika Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, koji je, istovremeno, i član Stručnog saveta Zadužbine „Petar Mandić“.

Predavanju i kasnijem razgovoru su prisustvovali i upravitelj Zadužbine „Petar Mandić“, g. Vladimir Obućina, predsednik Upravnog odbora Zadužbine, g. Nikola Purić, osnivač Zadužbine, prezviter Oliver Subotić, član Stručnog saveta Zadužbine zadužen za polje informaciono-komunikacionih tehnologija, g. Željko Gajanović, kao i programerski tim firme hoQMee, koja je projektovala, izradila i održava portal Zadužbine.