Diskusioni panel o AI Diskusioni panel o AI Ciklus od šest predavanja o veštačkoj inteligenciji i etici, koja su organizovali Zadužbina „Petar Mandić“, Institut za veštačku inteligenciju Srbije i Matica srpska, završen je 22. decembra 2023. godine panel diskusijom. Završna panel diskusija o veštačkoj inteligenciji i etici Učesnici panela bili su akademik Vladan Devedžić, prof. dr Dragan Novković, prezviter dr Oliver Subotić i dr Branislav Kisačanin, dok je moderator diskusije bila prof. dr Andreja Tepavčević. Panel je pozdravnim uvodnim govorom otvorio Nikola Purić, predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Petar Mandić“. Sadašnjost: AI – pro et contra Zakonodavstvo mora da sustigne tehnologiju Diskusiju na temu dostignuća veštačke inteligencije u sadašnjem trenutku započeo je dr Branislav Kisačanin ističući da, na osnovu onoga što mediji plasiraju, treba da budemo uplašeni i zabrinuti za budućnost. Međutim, naglašava govornik, mediji iz sopstvenih interesa plasiraju priču koja nije realna. Dr Kisačanin ističe neophodnost stroge zakonske regulacije kako generalna veštačka inteligencija ne bi krenula naopako, navodeći da zakonodavstvo mora da sustigne tehnologiju, te da je Evropa već donela prvu seriju zakona o veštačkoj inteligenciji. Akcija koncentrisana - reakcija razuđena Prof. dr Dragan Novković ističe stav da je veštačka inteligencija tu, puštena u javnost, te da je akcija u vezi sa njenim razvojem koncentrisana, a reakcija na taj razvoj vrlo razuđena i sastoji se iz pojedinačnih razmišljanja iz bojazni, zabrinutosti. Za ključno u promišljanju o veštačkoj inteligenciji govornik ističe pitanje da li mi formiramo jedan entitet koji pretenduje da postane vrhovni autoritet. Dve strane zakonske regulative AI Govoreći o zakonskoj regulativi u vezi sa veštačkom inteligencijom, akademik Vladan Devedžić ističe da ona ima dve strane. Jedna strana jeste da se zakonima pokušaju kanalisati neke pojave, što je u interesu svih nas, a druga može da bude opasna jer može da ograniči razvoj veštačke inteligencije. Učesnik diskusije iznosi i stav da je za donošenje zakona potrebno mnogo godina, a da razvoj tehnologije ide mnogo brže, te da zakonska regulativa teško može da prati brzinu razvoja veštačke inteligencije. Važnost kritičkog stava o AI Prezviter dr Oliver Subotić podvlači važnost pro et contra perspektive i kritičkog stava o veštačkoj inteligenciji. Kao tri ključne koristi ove tehnologije panelista ističe ranu dijagnostiku bolesti, zamenu čoveka u nehumanim uslovima rada i predviđanje elementarnih nepogoda, dok kombinaciju veštačke inteligencije sa nuklearnom tehnologijom, sistem nadzora na masovnom nivou i koncept totalne automatizacije procesa u društvu smatra za neprihvatljivu upotrebu veštačke inteligencije. Prošlost: Dubinsko sagledavanje fenomena AI u kontekstu istorije ljudske misli AI kao produkt naučnog i tehnološkog razvoja ove civilizacije Temu je otvorio prof. dr Dragan Novković iznošenjem stava da je veštačka inteligencija produkt naučnog i tehnološkog razvoja ove civilizacije, karakterišući nauku u savremenom smislu kao materijalističku, kvantitativnu i mehanicističku. Kao civilizacija, podvlači panelista, imamo veoma brz tehnološki razvoj, a na kvalitativnom nivou nemamo suštinsko razumevanje nijedne fundamentalne pojave poput električne energije, magnetizma, gravitacije, inercije. Ciklusi statističke i kognitivne paradigme Akademik Vladan Devedžić je izneo stav postojanju dve paradigme u razvoju veštačke inteligencije – kognitivne (simboličke) i statističke (numeričke), te da se ciklusi paradigmi smenjuju, ali da je jako dugo na sceni numerička, za koju niko ne zna kako će se razvijati. U poslednje vreme, ističe govornik, kognitivna paradigma počinje opet da dolazi ljudima u svest kao nešto što bi moglo da koristi i unapredi numeričku, te da dobijemo najbolje od obe. Racionalistički metod - temelj današnje nauke U svom promišljanju o prošlosti veštačke inteligencije, prezviter dr Oliver Subotić ističe da je Rene Dekart razvio temelj današnje nauke i uveo racionalistički metod, stavljajući akcenat na mozak. Prema rečima dr Subotića, Dekart je prenaglašenim racionalizmom daleko pre Lajbnica postavio začetke koncepta veštačke inteligencije. Korene veštačke inteligencije dr Oliver Subotić vidi u ideji da preslikavanjem onog što možemo da znamo o funkcionisanju svog mozga, možemo stvoriti neku vrstu analoga ljudske inteligencije. U kontekstu prošlosti razvoja veštačke inteligencije, ističe on, ne treba zaboraviti ni neuronauke. Treba iskoristiti povoljnu situaciju Drugu temu zaključuje dr Branislav Kisačanin stavom da možda nije toliko bitno što ne možemo da definišemo fundamentalne stvari i što nemamo dobru definiciju veštačke inteligencije. Prema njegovim rečima, naša zemlja se nalazi u povoljnoj situaciji kada je u pitanju razvoj nove tehnologije i treba je iskoristiti. Budućnost: Utopijska i distopijska stanovišta u domenu razvoja AI Predviđanja o propasti sveta senzacionalistička O tome šta nas čeka u budućnosti kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije, akademik Vladan Devedžić prenosi mišljenje poznatog naučnika sa Stanforda, čiji je stav da velika grupa ljudi radi, postiže rezultate, razvija korisne sisteme ne eksponirajući se, dok se mala grupa ljudi veoma mnogo i glasno eksponira, potpomognuta senzacionalističkim novinarstvom, sugerišući da će biti propast sveta. Prof. dr Vladan Devedžić iznosi i predviđanje da je broj poslova koji će biti izgubljeni zbog veštačke inteligencije u odnosu na broj poslova koji će se pojaviti zbog te iste tehnologije u razmeri 1:5. Problem u osvajanju unutrašnjeg, ne spoljašnjeg prostora čoveka Prezviter dr Oliver Subotić naglašava da nije pristalica generalnih, niti utopijskih, niti distopijskih perspektiva. On izražava sumnju u to da će distopijska predviđanja biti realan sled događaja, ali se ne slaže ni sa utopijskim, jer čovek ne sme da se svodi na informacioni sadržaj svog mozga – to je, prema njegovom mišljenju, degradacija ljudi. Za osnovni problem razvoja veštačke inteligencije dr Subotić ne smatra opasnost da će ona osvojiti naše spoljašnje prostore jer će veštačka inteligencija uvek biti pod kontrolom ljudi. Kao glavnu opasnost on ukazuje da će unutrašnji čovekovi prostori i te kako biti napadnuti. Važno pragmatično gledanje u budućnost Dr Branislav Kisačanin u svom izlaganju ističe važnost pragmatičnog gledanja u budućnost, a ne pojednostavljenog i potpuno defetističkog koje nude mediji i koje ne daje informaciju ili savet. Govornik je mišljenja da oni koji u budućnosti (koja nije ni crna, ni utopistička) ne budu želeli da koriste savremene alate, neće moći da funkcionišu na pravi način. Ako AI nije na radost i korist čoveku, imamo problem Temu o budućnosti veštačke inteligencije zaključuje profesor Novković stavom da, ako je veštačka iteligencija na korist čoveku, ona je u redu, a ako nije, onda imamo problem. Hoće li mašine zameniti ili izmeniti čoveka? Treba raditi na izgradnji kritičkog načina razmišljanja Debatu na poslednju temu započeo je dr Oliver Subotić navodima da su razvojem nove tehnologije najviše pogođene takozvane „bele kragne“ (analitički i misaoni procesi), dok „plave kragne“ (koordinacija i tipični zanatski poslovi) opstaju i opstaće. Kao važnije pitanje od onoga da li će nas zameniti, govornik ističe pitanje da li će nas veštačka inteligencija izmeniti. Prema njegovim rečima, mi smo danas već izmenjeni, ukoliko uzmemo u obzir neke posledice uticaja informacionih tehnologija, a osnovni naš zadatak je da u svom kontekstu (porodičnom, profesorskom, duhovnom), radimo na ljudima oko sebe – na izgradnji kritičkog načina razmišljanja, jer samo tako možemo biti bezbedni u ovom domenu. Treba da znamo kako će se i šta menjati razvojem AI Dr Branislav Kisačanin stava je da nas mašine još dugo neće zameniti, ali da ono kako se ponašamo zavisi od naše okoline, koja se menja posredstvom nove tehnologije. Ono što sve nas brine jeste, kako panelista rezonuje, brzina kojom se menjamo, ali da bismo bili dobro pripremljeni i postavljeni, treba da znamo kako će se i šta menjati pod uticajem veštačke inteligencije. Ljudi su mnogo moćnija bića nego što im se saopštava Dr Dragan Novković ističe da su ljudi mnogo moćnija bića nego što im se saopštava, a to nema veze sa mašinama. Prema njegovom mišljenju, treba da odgovorimo na pitanje ko smo mi, šta smo i dokle možemo, a onda ćemo se „dogovoriti“ sa mašinama. Kao ključno ističe neophodnost da damo šansu svakom pojedincu da se razvije u punom kapacitetu, pa da onda vidimo šta bismo mogli sa mašinama. AI će nas i zameniti i izmeniti u nekim stvarima Akademik Devedžić ističe da će nas mašine zameniti u nekim stvarima i da je pitanje na koje ne znamo odgovor - kojom brzinom, jer se stvari ubrzavaju. Takođe, istakao je da će nas veštačka inteligencija i promeniti u nekim stvarima, ali se nije upuštao u prognoze. Na kraju panel diskusije, kojom se završio ciklus od šest predavanja o veštačkoj inteligenciji i etici, prisutnima se u ime Institituta za veštačku inteligenciju Srbije obratio dr Branislav Kisačanin, a u ime Zadužbine „Petar Mandić“ upravitelj Vladimir Obućina. Oni su istakli zahvalnost Matici srpskoj na gostoprimstvu i saradnji na visokom nivou, kao i nadanje da je ovaj ciklus predavanja samo početak dijaloga između nauke, religije i filosofije. Upravitelj Zadužbine, Vladimir Obućina, iskoristio je priliku da učesnici konkursa za studentske stipendije koje dodeljuje Zadužbina, Jovani Mandić, uruči knjigu Tesla: Duhovni lik, kao nagradu za izuzetan esej napisan o majci Nikole Tesle. O seriji predavanja na temu veštačke inteligencije izveštavala je Radio-televizija Vojvodine u svom Vojvođanskom dnevniku. Podeli na društvenim mrežama Podeli na društvenim mrežama Deljenjem ove i drugih objava sa naše internet prezentacije klikom na opciju „Podeli“, pomažete Zadužbini „Petar Mandić“ da šira društvena zajednica sazna za našu plemenitu misiju - negovanje uspomene na svešteničke pretke Nikole Tesle, afirmaciju porodičnih vrednosti i roditeljstva, dodelu stipendija, izgradnju etno-muzejskog kompleksa, promociju kvalitetnog javnog dijaloga između religije, nauke i filosofije, afirmaciju na svetskom nivou najboljeg što srpski narod ima u svojoj istoriji, kontinuirani rad na što boljim odnosima između Srba i ostalih naroda na Balkanu.