Према усвојеној методологији конкурса за награду „Професор Боривоје Јелић“, пошто је претходно извршен избор, а потом и дешифровање награђених и похваљених радова, објављујемо поменуте радове у целини, као и кратке биографије њихових аутора.

Награђени радови и биографије аутора

Сара Томашевић, Николина Матовић и Нађа Милетић освојиле су новчану награду у износу од 10.000 (десет хиљада) динара.

Шифра: Звездица123

Празне, неисписане беле странице – није ли то слика онога који је тек дошао на свет? А тако је пуно комбинација слова, речи и реченица које стрпљиво чекају да буду нанесене на прегршт белих папира. Међутим, потребан им је смислен редослед, уређеност и стабилност како се не би створио општи неред и хаос, из ког је тешко пронаћи излаз. Нешто да их усмери. У животу свих нас то су родитељи.

Родитељи су две особе које су из љубави одлучиле да оснују породицу, и кроз своје потомке, у којима се преплићу њихове особине, на неки начин продуже свој живот и своју љубав. Особе које су преузеле јако важан и тежак задатак на себе, а то је подарити некоме живот и у том животу пронаћи прави пут. Пренети сва своја искуства и знања, научити шта је исправно, а шта није, претворити нешто што звучи „немогуће“ у могуће су само неки сегменти тога задатка. Има још пуно тога, али суштина је заправо да су у животу сваког човека најбитније фигуре родитељи, чија је присутност у животу свих нас јако важна. За њих једине можемо тврдити да нас заиста највише воле и да нам желе све најбоље. Чак иако нам некада буду досадни и напорни њихови говори, битно је да их слушамо. И верујем да је у мислима сваке особе остала барем једна родитељска поука дубоко урезана.

За мене би то била: „Не узвраћај зло!“. Мислим да свака здрава особа, дубоко свесна себе и света око себе нема потребу да чини зло. Она је уравнотежена са својим мислима и темпом живота и свим оним што се у њему дешава. Опет верујем да, пре свега, васпитање деце од најмлађег узраста игра кључну улогу у томе. Поред тога и искуство. Наравно, у животу нас не чекају увек тако пријатне ствари, али мислим да је важно знати носити се са тим. У томе ће нам поново најбоље помоћи родитељ, који је увек ту за нас и који је већ прошао одређене ствари и научио шта је најбоље извући из њих. Он нам може дати савет, али одлука је на нама.

Доста пута дешавало ми је се, мада се и даље дешава, да ми људи из чиста мира наносе зло. Раде супротно од онога што је у мојим мислима везано за здраво људско понашање. Када се тако нешто деси, тотално се збуним, јер не очекујем да ми се враћа оно што датоме не радим. Доста пута то ме је доводило до плача и исцрпљивања саме себе, јер нисам знала како да се поставим и шта да радим у датој ситуацији. И онда када поделим проблем или тугу са неким, схватим да се осећам боље и да заправо постоји решење. Као што би моја мајка рекла: „Ти људи већ су несрећни, а њихова дела су само рефлексија тога. Рефлексија њихове душе, која је тиме испуњена; а ако им ти вратиш истом мером, њима ће бити свеједно јер у души више нема места, док ћеш своју душу на корак приближити њиховој.“ И тада сам се дубоко замислила и схватила да је у праву. Такве људе треба удаљити од себе и оставити их на миру, зарад сопственог мира и благостања. Јер они ће наћи себи сличног једног дана и онда можда схватити да њихови поступци нису у реду. А можда и неће. Свеједно, ако смо сами себи на првом месту, знаћемо шта треба да радимо и просто наставимо са својим животом и својим мислима, далеко од тога шта смо могли да постанемо у контакту са тим особама.

Много још има знања и поука од родитеља која су утицала на мене, а и верујем многе потомке. Постоје ствари које смо покупили од њих, а које треба да су нам у мислима у сваком тренутку и у свакој ситуацији живота како би нам помогле да донесемо правилан избор и одлуку и тако просто заштитимо себе. Ма колико година имали, обратите пажњу и слушајте своје родитеље. Чувајте их, јер без њих живот не би био ни упола онога што јесте.

Биографија Саре Томашевић

Сара Томашевић је ученица четвртог разреда природно-математичког смера Средње школе у Новој Вароши. Током школовања учествовала је на такмичењима из српског и француског језика, као и из природних наука.

Шифра: Камен123

Било је облачно јутро. На треће мамино дозивање сам коначно устала. Једва сам гледала на очи, али довољно да угледам брата како седи на крају кревета увелико спреман. Никада ми није било јасно због чега толико воли да иде у село.

Имала сам десет година, и као сваког другог викенда ишла сам са својом породицом у село. То ми је тада веома тешко падало, јер сам знала да ће терен та два дана бити препун, а ја нећу бити ту. У пар наврата покушавала сам и да избегнем одлазак у село, глумећи да ме боли стомак или да ми је мука, али сваки пут безуспешно.

Док смо се возили ка селу владала је тишина. Тата је пажљиво возио, мама је куњала, а сестра и брат су замишљено гледали у неодређеном правцу. Одједном је тата прекинуо ту тишину питавши шта би ми волели да будемо кад одрастемо. Брат је без размишљања узвикнуо да ће он бити познати фудбалер, док се сестра двоумила између докторке и учитељице. Ја сам стидљиво ћутала. Сви су очекивали још мој одговор. Тата ме је тад упитао: „Шта ти кажеш малена“? Рекла сам мирно: „Не знам“. Зачуђено се окренуо и рекао: „Немогуће да никад ниси размишљала о томе“. И био је у праву. Одувек сам размишљала о томе како бих волела да истражујем свемир, планете, звезде… Мислила сам да ће ми се смејати, и да то звучи нереално и смешно. Тихо сам прошаптала: „У праву си“. Тада сам преломила и испричала својим најближима како би изгледао мој идеални посао. Онда ме је тата са благом љутњом погледао и упитао: „Због чега ниси одмах рекла, него ми морамо да ти извлачимо речи из уста“? Са сузама у очима рекла сам да је то немогуће. Одједном се тата благо насмехну и брижљиво ме погледа. „Чим си могла то да замислиш, значи да је и могуће. Снови су као нит, често беже из руке, али су ухватљиви, нарочито ако се много трудимо. Као прво, увек мораш имати веру у себе, а знаш да ћеш увек имати и подршку од свих нас. Упорност и марљивост су циљ успеха. Велики циљеви подносе и велике жртве, то мораш знати. Када мислиш да је све изгубљено, ти баш тад докажи супротно.“ Тако је звучао сигурно у своје речи, да нисам могла да не поверујем. На трен сам помислила колико су моје малопређашње речи глупо звучале. Још једном ме је погледао и рекао: „Не постоје границе. Ништа није немогуће. Шта би био човек када не би сањао и померао границе. Ми верујемо у тебе“.

Прошло је много од тад. Моји снови су се променили. И даље чујем речи свога оца, које одзвањају у мојој глави па и у овом моменту док пишем ово. Ја знам да могу све. И нећу га разочарати.

Биографија Николине Матовић

Николина Матовић, ученица четврте године природно-математичког смера гимназије, истиче се учешћем на спортским и предметним такмичењима, посебно из математике, српског и руског језика.

Шифра: Звоно

Породица – темељ сваког друштва. Родитељи – наш ослонац током живота и они који су нам живот подарили Божијом вољом. Од првог нашег плача, од првог корака - увек ту за нас да нам пруже љубав и васпитање – наши родитељи. Ту су да нас воде кроз живот, да све дају за нас, само да нама буде добро и да нам ништа не фали.

Црква проповеда управо такве вредности. Да отац буде заштитничка фигура, да мајка увек буде ту да пружи нежност и бригу. Уз то долази и молитва. Моји родитељи су ме зближили са Црквом од малена. Највећу захвалност приписујем својој мајци. Већ са шест година сам почела да постим. Онако по мало, за почетак. Прво је то била прва недеља, онда прва и последња, и тако, степеник по степеник, како се вера иначе и гради, градила се и моја воља за напретком. И ето, већ неколико година посвећујем се сваком од четири Велика поста. Среда и петак су неизоставни. Молитва Богу ми је свакодневница. Неизмерно сам захвална родитељима на томе што су ме увели у заједницу са Богом. Уче ме да не чиним ни један од седам смртних грехова. Свако од нас, људи, има наслеђен један заједнички грех – грех прародитеља Адама и Еве. За остале смо заслужни искључиво ми и наши преци који су нам оставили непокајане грехе. Саветују ме да не завидим, не чиним похлепу, не чиним на штету других, да не лажем, да не крадем – дакле ништа што је у супротности са начелима Цркве. Пуно је поука животних које добијам од њих и које се трудим да упијам као сунђер. Знам да неће бити са мном цео мој живот и да ћемо сви ми морати отићи „на онај свет“, и зато се трудим да свој живот живим што више у складу са Богом да бих задобила место у „Царству Небеском“. Пут није лак али заједно са љубављу и подршком родитеља – све је лакше. Све се дешава са разлогом, Божјом вољом и да се за сваку животну муку и бол, било какве недаће, треба обратити Господу и да ће Он наћи најбоље решење. Увек за све. То би била поука коју ћу цео живот памтити. Чујем је од мајке често, кад год ми наиђе тежак период у животу и када ми је неопходна утеха. Чујем је често и на литургијама, од наших свештеника. Памтићу и друге поуке које су се прожимале кроз васпитање, али за ову посебно верујем да ће за мене остати дуготрајна и у мом срцу неизбрисива. Најбитнија је јер се не треба ни за шта нервирати и секирати, све ће проћи, све, а уз овај савет све ће бити олакшано.

У тешким тренуцима обратите се Богу, то је спас и пут за свако избављење. Тиме се водим кроз живот и „право ходим путевима својим“. Не сумњам да Господ за нас има најбоље планове. Чврсто настављам кроз живот да верујем у то.

Биографија Нађе Милетић

Нађа Милетић је ученица трећег разреда Средње школе у Новој Вароши и дугогодишњи члан фолклорног ансамбла. Истиче се бројним наградама са ликовних и предметних такмичења из математике и српског језика.

Чланови Управног одбора Задужбине „Петар Мандић“ срдачно честитају свим добитницима награда, желећи им да наставе путем умножавања талената које им је Бог дао. Свим учесницима овогодишњег литерарног такмичења за награду „Професор Боривоје Јелић“ захваљујемо на учешћу и желимо им освајање награде на неком новом конкурсу.

Посебну захвалност дугујемо директорки Бранки Ракоњац и професорском колективу Средње школе Нова Варош, на доброј вољи за сарадњу и уложеној енергији да се такмичење одржи по свим правилима и стандардима који важе за ову област.