Резултати такмичења Резултати такмичења У складу са претходно дефинисаним одредбама поводом литерарног конкурса за награду „Професор Боривоје Јелић“, објављују се резултати такмичења са образложењем чланова жирија. Добитници награде „Проф. Боривоје Јелић“ Жири у саставу: Професор српског језика и књижевности Мирјана Штрбац Књижевница и песникиња Лела Марковић Песникиња Радмила Грујић констатовао је да је пристигло укупно 10 радова на дату тему. Сваки члан комисије је засебно ишчитавао радове и доносио своју одлуку независно од друга два. Професорка Мирјана Штрбац Професорка Мирјана Штрбац је као три најбоља састава изабрала радове под шифрама ЧИЧАК123, КАЛИФОРНИЈА и ЛЕПТИР28, са следећим образложењем: ПРВО место Аутор под шифром ЧИЧАК123 служећи се поступком контрастирања дао је веома посебан рад који се својим стилом издвојио међу осталима. Постоји утицај Бећковићевог препознатљивог дијалошког тона утканог у оригинални стил ЧИЧАК123. Мисао је јасна, идеја у потпуности доследно и разумљиво вођена и изведена до краја, због чега се рад може сматрати целовитим. Реченице су смисаоно заокружене, постоје оригинална језичко-стилска решења. Аутор је носталгичан и лиричан без падања у патетику. Однос према теми је личан, емотиван, поука је јасно изражена у делу, које није есејистички дистанцирано. Правописна и стилска правила су поштована у највећој мери. ДРУГО место Аутор под шифром КАЛИФОРНИЈА теми је пришао више на есејистички начин. У исто време довољно личан, али и довољно удаљен да би дао објективно сагледавање теме. Реченице су лепе, једноставне, заокружене, непретенциозне. Говоре о јасном мисаоном процесу аутора који је одраније промишљао тему породице. Рад је целовит, довршен; има неколико лепих мисли („...јер очи памћења никад не ослепе“, „волећемо друге онако како су нас волели“). Правописан и стилска правила су поштована. ТРЕЋЕ место Аутор под шифром ЛЕПТИР28 балансира између есејизма и лиризма. Са теме уже породице шири причу на домовину као ширу породицу, што је фино запажање. Реченице су богате стилским изражајним средствима које дају топао и личан тон суштински есејистички настројеном раду. Мисли су заокружене и јасно изражене у реченицама. Правописан и стилска правила су поштована. Као радове који такође заслужују пажњу, професорка Штрбац је истакла рад 517, а потом радове ЗАСТАВА и ДЕТЕЛИНА. За рад под називом 307166690 професорка Штрбац истиче да „младалачки разигран, једноставан и духовит“ те да је у њему „добро изведена идеја и мисао од почетка до краја“. Тај рад би, према њеној оцени, био уврштен у прва три да није неких правописних грешака. Књижевница Лела Марковић Књижевница Лела Марковић је као три најбоља састава изабрала радове под шифрама КОСЕМ, ДЕТЕЛИНА И 517, са следећим образложењем: ПРВО место – прозни рад под шифром КОСЕМ Писмени састав је лепо разрађен, аутентичан по свом изразу, запажањима, личним утисцима и закључцима. Увод у текст личи на стубове кроз које читалац улази у тему породице. Аутор се у саставу бави анализом друштва, заборавом правих вредности и значаја речи отац, мајка, брат, сестра, притом дајући опис чланова породица који треба да сагледамо у лику и делима ближњих. Говори о забораву који је запосео људе, али се бави и узроцима истих, чврсто заузимајући став о томе да људе без срца и саосећања нису мајке мазиле. Писац овог рада има добру меру између опште анализе проблема и правилног (очигледно личног) доживљаја породице, па се у овом раду може свако пронаћи. Указујући на значај мајке и уливања у дете њене љубави, емпатије и учења поштовању, разумевању и стиду, као и на значај оца и уливања у дете његове јачине, самопоштовања, учења вери и богобојажљивости, писац овог рада указује на пут и решење које води вечном пролећу, како каже. Крај састава је веома ефектан и својеврсна градација више личних закључака који рад чине ефектним јер остављају читаоцима корисне поуке, нпр: „Ми смо огледало наше породице, не дајте да то огледало даје неисправан изглед. Нека овај наш големи свет замирише на исто, на онај рајски мир. Ви, родитељи, посветите се, а ви, децо, покажите се. Сејмо у својим њивама оно што неће привући коров, сејмо оно што ће заувек остати лепо и оно што ће ту њиву чинити посебном.“ Из састава зрачи љубав према породици. Рад је написан читким и лепим рукописом. ДРУГО место – прозни рад под шифром ДЕТЕЛИНА Овај рад одликује слобода изражавања и лично искуство изражено у раду на ову тему. Састав је конципиран описом којим аутор и започиње рад – породичним разгранатим стаблом које је као породична кућа са својим станарима, а њена крошња пуна плодова. Дивним описима чланова породице аутор наглашава своју везаност за чланове породице, описујући притом и значај сваког од њих у породичној констелацији улога. Ти описи продубљују лепоту рада и сведоче о љубави и познању породичних веза, нпр: мајка – звезда водиља, отац – правичан, брат - увек ту да сестру одбрани, чича и стриц – који увек покажу да се добром шалом и осмехом све може сакрити а кроз живот ићи подигнуте главе колико год то било тешко... Члан породице је чак и најбоља другарица – сестра по души. У закључку ауторка наглашава да је породица ту да научи „најлепшем и најбитнијем: бити човек чиста срца“, те да је ову поуку нужно пренети поколењима, и притом наглашава још једном за крај значај здраве породице као темеља здравог друштва. Из састава зрачи љубав према породици. Рад је написан читким и лепим рукописом. ТРЕЋЕ место – прозни рад под шифром 517 Рад почиње аутентично и лепо, из угла ауторке, као свет виђен очима аутора, од самог рођења: „Заплаках онолико гласно колико је мој слаби глас допуштао. Где сам дошла?“ Наставља се констатацијама о оболелом друштву и његовим манифестацијама, „подмуклим, непредвидивим, без почетка и без краја..“ Ауторка наглашава да је у људима присутан недостатак свести о правим вредностима, а присутност „зависти, мржње, неприхватања, потребе за материјалним изнад духовног, користољубља и неискрености, отупелости“. А затим, наспрам свих тих мана друштва, ауторка описује присутност мајке да привије на груди, оца – јаког и сигурног. Ауторка подвлачи за крај значај своје улоге у борби да се породица очува и та поука пренесе будућим генерацијама, као начином да свет „ипак некад оздрави“. Од осталих радова, по висини оцене коју је дала књижевница Лела Марковић донекле се издваја ЛЕПТИР. Песникиња Радмила Грујић Песникиња Радмила Грујић је као три најбоља састава изабрала радове под шифрама 517, ЖУТА РУЖА и КОСЕМ. ПРВО место – шифра 517 Ученик је веома писмен. Рад је опширнији, прожет здравим емоцијама. Кроз лични доживљај болести долази до битних закључака: А) Болест „новог доба“ захватила је наше друштво. Мада је физичка, она пројављује своју болесну духовну природу, заправо, свој узрок настанка: поремећен систем вредности услед људске безосећајности, неискрености, везаности за материјално. Последице тога су уплашеност и усамљеност човека који и сам постаје део тога. Али, човекова душа се буни против тога. Б) Постоје и јаки, јачи од сваког зла, који љубављу и ведрином побеђују, који су темељ друштва и човечности: ОТАЦ и МАЈКА. Они враћају здравље, најпре духовно, а онда и физичко, уливају наду у будуће трајно здравље детета, дају му снагу да се бори против свега нездравог у свом окружењу и у друштву. У томе је вредност породице, јер једино она побеђује наизглед непобедиво зло. ДРУГО место – шифра ЖУТА РУЖА Рад је језички веома изражајан са лепим описима, али реченица није увек уредна. Ученик говори у другом лицу, као да је у дијалогу са другом из разреда. О породици говори осећајно, отац и мајка су главни ослонац деци. Наглашава да породица треба да буде побожна и да живи по Божјој вољи. ТРЕЋЕ место – шифра КОСЕМ Рад је написан читко. Ученик почиње тврдњом да „нема те силе“ која би урушила бедеме породице, да би у наставку запао у контрадикторност: „заборавили смо на то“. У целини, рад је надахнут вером у Бога и закључак му је оптимистичан: позива родитеље да постану свети, позива децу да се и она покажу света, и завршава позивом: „сејмо оно што ће заувек остати лепо!“ Обзиром на то да су се радови под шифрама КОСЕМ и 517 већ у првом кругу гласања чланова комисије издвојили по броју гласова (по два гласа сваки), преостало је да се међу пет преосталих радова (ЧИЧАК123, КАЛИФОРНИЈА, ЛЕПТИР28, ДЕТЕЛИНА, ЖУТА РУЖА), који су имали по један глас, изабере најбољи. Према претходно усвојеној методологији, у оваквим случајевима се консултује члан Стручног савета по избору координатора конкурса. За ову прилику је изабрана професорка Оливера Ђокић. Проф. др Оливера Ђокић Професорка Ђокић се после читања пет поменутих радова одлучила за рад КАЛИФОРНИЈА, и овако је образложила свој избор: Текст је чист и бираним речима се даје значење породици у којој се дете рађа и у којој се наставља дечије сазревање. Препознаје се и експлицитно изражава процес поистовећивања, процес упијања родитељског лика, издвајајући и могући негативни модел. Истиче се значај љубави у породичном окружењу и оном шта она значи када је нема, када она изостаје, што јесте савременост у постепеном нестајању љубави. Рад се завршава топосом очију („очи памћења никад не ослепе“) и то не случајно. Светомир Бојанин, наш угледни дечији психијатар, често је истицао да деца постају све више бића гледања. Најбољи литерарни радови Најбољи литерарни радови Узевши све наведено у обзир, Задужбина „Петар Мандић“ објављује да су добитници овогодишње награде „Професор Боривоје Јелић“ аутори радова под шифрама КОСЕМ; 517; КАЛИФОРНИЈА. После дешифровања од стране комисије Средње школе у Новој Вароши, радови ће заједно са именима аутора и њиховом биографијом бити објављени на нашем порталу. У Београду, 10. 4. 2024.