Резултати такмичења Резултати такмичења У складу са претходно дефинисаним одредбама четвртог литерарног конкурса за награду „Професор Боривоје Јелић“, објављују се резултати овогодишњег такмичења са образложењем чланова жирија. Добитници награде „Проф. Боривоје Јелић“ Жири у саставу: Професор српског језика и књижевности Мирјана Штрбац Књижевница и песникиња Лела Марковић Песник Андреја Мирицки констатовао је да је пристигло укупно 13 радова на дату тему. Сваки члан комисије је засебно ишчитавао радове и доносио своју одлуку независно од друга два. Професорка Мирјана Штрбац Професорка Мирјана Штрбац је као три најбоља састава изабрала радове под шифрама Коцкар, Маслачак567 и Лептирић25 са следећим образложењем: Прво место: рад под шифром Коцкар Увођењем појма бољих времена, аутор даје слику времена које није било боље у материјалном смислу, колико више у духовном. Све што је недостајало у опипљивом облику, надокнађивало се на невидљивом плану – кроз делатну љубав и блискост чланова породице. Љубав се узидала у све генерације, и мотиви куће (зидови, прозор, врата) веома поетичном стилизацијом постају симболи вредности које су деда и баба дали потомцима. Својим примером преци су указивали на прави пут више него речима, отуда и закључак који потврђује да нове времена не треба да укидају оно што је добро из прошлости, већ да наставе зацртаним путем. Рад је написан у складу са граматичким и правописно-стилским правилима у највећој мери, и у потпуности је одговорио на тему. Друго место: рад под шифром Маслачак567 Кроз топлу слику играња деде и унуке до нас стиже ћопићевска ведрина детињства у којем се кроз игру усвајају животне вредности. Деда не прича пуно, посвећен је учењу да је живот борба и да се не сме одустајати какав год да је супарник. Поуке се остварују за шаховском таблом или уз картање. Супарник не сме изазвати страх, и сва решења постоје у нама. Деда своју љубав исказује кроз бесконачну игру са упорном девојчицом чију храброст наслућује и подржава називајући је соколом. У њој запажа све врлине потенцијалног ловца и часног борца на борилишту живота. Сећање на детињство и безбрижност изазива лирску нежност коју аутор преноси у поетски израз, ритмичност стиха и римовање у уводу и закључку. Као да жели да испева носталгичну оду, да би на најбољи начин изразила своју захвалност за богате дарове детињства и вољену особу које више нема. Рад је написан у складу са граматичким и правописним правилима, и у потпуности је одговорио на тему. Треће место: рад под шифром Лептирић25 Аутор нас, кроз самокритику уперену ка свом адолесцентском бесу, упознаје са необичним, ћутљивим дедом, чији су савет и искрена прича, те кајање које доживљава лековити за унуку, као и чај који јој спрема. Пред нама се дешава катарза: зрелост доноси мудрост утемељену на искуству, у овом случају негативом. Састав варира тему блудног сина, који се отрежњује и преображава својим грехом. Своју љубав исказује оголивши се; жртвује слику идеалног деде који лечи пољупцем на повређено место да би дете спасао од веће грешке какву је сам некада учинио. Његове сузе су благотворне, јер унука увиђа смисао његове приче и на дубљем нивоу. У раду је у највећој мери одговорено на тему, а правописно-стилске грешке су ретке. Професорка Штрбац је издвојила и један рад који треба похвалити, а то је рад под шифром Наочаре, са следећим образложењем: Изузетан састав у којем се дедине приче претварају у вредносни систем где су најважнији верност, поузданост и сигурност. Деда је доследно приказан као носилац тих вредности од најранијег детињства (мотив хајдуховања); његове поруке нису директне, он својим делима служи као јасан пример шта је извор среће – други људи! Осмех, топла реч подршке, стоичко подношење животних изазова говоре о његовој снази. За њега је реч заклетва иза које стоји целим својим животом. Иако увод разрада и закључак нису јасно назначени, остала граматичка и правописна правила су поштована у највећој мери. Помињањем мотива хероја на почекту и крају приче, аутор даје назнаку о свом личном односу према деди, те фино заокружује целину и остварује поенту приче. Књижевница Лела Марковић Књижевница Лела Марковић је као три најбоља састава изабрала радове под шифрама Коцкар, Маслачак567 и Лептирић 25, са следећим образложењем: Прво место: рад под шифром Коцкар Писмени састав карактерише одлична разрада теме. Аутор уводи читаоце у тему дединим цитатом, којим одржава интересовање за наставак читања. „А то је било доба љубави...“. - затим приповедачки наводи читаоца у статус слушаоца, крај деде који приповеда. Рад је аутентичан по метафорама које користи аутор: темељ куће упоређује са слогом и поштовањем, зидове са љубављу, прозоре са погледом у свет, врата са великодушношћу и начином да свако ко уђе доживи великодушност, припадност и гостопримство њених домаћина. Ово је прича о дедином учењу да су породица и црква уточиште. Ту је и познање ауторке да родитељ детету даје крила да одлети али да дете има коме да се врати, ко ће га сачекати на кућном прагу и примити у загрљај. Закључак указује да људи одређују време а не оно њих, те да нам је Бог дао слободу и прилику да на време у коме живимо утичемо својом добротом. Из састава зрачи љубав која извире и увире у породицу. Преношење животног искуства са деде на унуку, одн. са старијих на млађе, даје светлост овој причи и наду у очување породичних вредности. Друго место: рад под шифром Маслачак567 Маштовит уплив у тему у виду шаховске партије деде и унуке, као прилике за игру и учење распореда улога. Да се у шаховској партији (читај животу) учи борби а промишљање и трудом побољшава статус и даје прилика да се за победу избори. Ово је прича о преношењу знања и искуства. Јер онај који научи лекцију – зна је, али онај који учи у животу, кроз игру, стиче потребно искуство. Виђен очима детета за шаховском таблом је приказан процес учења и борбе: као прихватити пораз, како скрајнути љутњу и ипак наставити са борбом. И онда када се изгуби битка, али и кад се изгуби суиграч, саветодавац, вољена особа. Да и тада борба не престаје, штавише: живе у нама наши ближњи и када нису ту и живе њихове поуке које су драгоцене водиље у животу. А овај састав, љубављу и сећањем на деду и његове негдашње поуке, чува и научену лекцију да упорност и рад увек воде стварању, па и победи. Треће место: рад под шифром Лептирић25 Трећи рад сликан је сећањем на деду, његове навике, опхођење, негу и пажњу упућену унуци. Посебно поукама које показују љубав и бригу. Деда је у улози посредника између унуке и њених родитеља. Деда на личном примеру појашњава смисао породичних улога, потребу за поштовањем старијих, стрпљење и разумевање родитеља, чак и када греше. Тако се унуци открива дедина загонетна личност из чијих поука провејава мудрост. Она мудрост која учи да се младалачка љутња и незадовољство решавају само стрпљењем, разговором, и разумевањем, како се не би направиле грешке које воде кајању. Дедино лично и горко искуство, подељено са унуком, тема је ове приче са поруком приповедача да је „велики и мудар само онај човек који свој бес може обуздати, а да не штети ни себи ни другима“. У односу деде и унуке осећа се љубав и топлина, а у датом примеру очитава неговање породичних веза и педагошких врлина старијих. Песник Андреја Мирицки Песник Андреја Мирицки је као три најбоља састава изабрао радове под шифрама Сунчица, Маслачак567 и Коцкар, са следећим образложењем: Прво место: рад под шифром Сунчица Готово калиграфским рукописом исписан живот једног деде. Слично авиону који рула на писти и спрема нас на полетање, овај састав нас води у облаке љубави унуке и деде, топлом емоцијом цео испуњен, испраћен према небу право у вечност. Друго место: рад под шифром Маслачак567 Оригинална идеја љубави, живота и метафоричне борбе на 64 поља. Фасцинантне су поруке запамћене од свога деде које постају путоказ генерацијама које долазе. Па ипак, некада је пружена рука и реми добар подстрек за неку каснију, важнију победу. Треће место: рад под шифром Коцкар „Темељ од слоге, зидови од љубави...“. Ах како велике речи, као да их је описао народни певач у неком од косовских циклуса. Православни мотиви заједнице воде нас од почетка до краја, подсећајући нас да као народ требамо бити личити на породицу из овог састава. Најбољи литерарни радови Најбољи литерарни радови Узевши све наведено у обзир, Задужбина „Петар Мандић“ објављује да су добитници овогодишње награде „Професор Боривоје Јелић“ аутори радова под шифрама: Коцкар Маслачак567 Лептирић25 После дешифровања од стране комисије Средње школе у Новој Вароши, радови ће, заједно са именима аутора и њиховом биографијом, бити објављени на нашем порталу. *Будући да ове године дан рођења професора Боривоја Јелића пада на Велики петак, шифре добитних радова објављујемо два дана раније од уобичајеног датума, да бисмо омогућили правовремено комисијско дешифровање. У Београду, 8. април 2026.