У послеподневним часовима, дана 11. августа 2023. године у просторијама Предшколске установе „Паша и Наташа“ у Новој Вароши, клинички психолог Влајко Пановић одржао је друго предавање о родитељству у оквиру семинара родитељства Задужбине „Петар Мандић“.

Друго предавање о родитељству

Тема предавања била је „Прве године детета до поласка у школу: смернице за васпитање“.

Говорећи о одгоју деце у првим годинама живота, доктор Влајко Пановић покушао је да присутнима да увид у најзначајније секвенце развоја детета и да их посаветује како да превазиђу најчешће кризне ситуације и грешке које родитељи праве.

Деца су од Бога дата

Своје друго предавање др Пановић започиње мишљу да су деца од Бога дата -  и онима који верују и онима који не верују - те да је зато важно разумети да деца нису наше власништво, да смо их добили на чување, на физичко, ментално и емоционално обезбеђивање, а да је крајња улога родитеља оспособљавање деце за самосталан живот.

У пракси, распрострањени су другачији ставови и односи, који, према речима говорника, онемогућују здрав развој и одрастање детета, те касније узрокују многе невоље.

Најраније доба детета

Говорећи о најранијем добу детета, др Пановић истиче фигуру мајке као есенцијалну за тај период, али и фигуру оца, јер кроз присуство оба родитеља дете прави ментални простор односа двоје људи и постаје саставни део групе.

О најранијим контактима родитеља и детета, предавач говори као о изузетно присним, без трзавица, музике у амбијенту, која ће детету расути пажњу, а од квалитета тог односа, објашњава, зависи даљи дететов однос према различитостима.

Спонтани развој детета

Као најбољи начин развоја детета предавач истиче спонтани развој, у коме средина треба да помогне детету да моделује своје понашање и иде у жељеном правцу. Сваку нову вештину којом дете у развоју овлада потребно је охрабривати, јер свака од њих - самостално стајање, проходавање, говор - представљају револуцију у мозгу детета.

Грешке родитеља др Пановић препознаје у пуштању детета да плаче (јер, по њему, дете плачeм даје до знања да нешто није у реду), притиску да дете једе уз манипулативне маневре „ако..., онда...“, који могу да одреде читаву судбину детета јер ће ту условљеност носити кроз читав живот и репродуковати је кроз модел „хоћу..., ако...“.

У спонтаном развоју, наглашава се, потребно је да деца развију потребе за нечим пре него што им је родитељи задовоље.

Однос млађе и старије деце

Према речима предавача, прворођена деца увек имају пасивнији однос према животу и реалности од млађе браће и сестара јер су им од малена сви удовољавали, док другорођена развијају шири спектар понашања. 

Као најчешћа грешка истиче се саветовање старијих да попусте, да дају своје ствари (играчке) млађима и саветује се да се никад не да млађима да узимају ништа од старијег брата/сестре док не добију дозволу.

Таленти деце

Као честа грешка родитеља истиче се упоређивање детета са другом децом. Уместо упоређивања, потребно је учити дете да препозна своје таленте. Дакле, дете као мултиталентовано биће треба ослушкивати и не наметати му своје стандарде.

Услов препознавања талента код деце др Пановић види у усаглашености родитеља, којима дечја радост коју таленат узрокује треба увек да буде испред материјалне исплативости одређеног талента.

Говорећи о талентима и успеху детета, предавач подвлачи да никад не треба давати детету материјалне награде за успехе јер се тако стварају интересџије, већ награда деци за успех увек треба да буде радост, загрљај родитеља.

На крају предавања, покренут питањима публике, др Пановић је говорио и о нереспонзивним мајкама, утицају мобилних телефона на децу, играчкама, разликама између деце из већих и мањих средина.