Две пријатељске доброчине институције – Задужбина „Петар Мандић“ и Фондација „Лаза Костић“ – обе посвећене неговању знања неодвојивог од врлине, правичности и несебичности, удружиле су се у племенитој акцији подизања знања деце и подстицања свести о значају неговања културе, наслеђа и духовне лепоте.

Нова Варош старија од Шекспира

-Скендер-бегова паланка, на темељу које је изграђена Нова Варош, која 2025. слави 500 година постојања, само је мало старија од Шекспира. Попут чувеног Глоуб театра, и она је изгорела, али се, баш као и Шекспиров театар, изградила поново.

-Село Радоиња, настало 1388, само је мало старије  од Јованке Орлеанке (рођене 1412. године), која је Француску ослободила од стогодишње окупације Енглеске покличем: „У име  Бога!“ Тако ће и у центру етно-музејског комплекса који подиже Задужбина „Петар Мандић“ стајати Часни Крст, као опомена и подсећање да све што радимо треба и мора бити у име Бога.

-Лабуд је заштитна птица Стратфорда - родног места Вилијама Шекспира; рода украшава Ковиљ – родно место Лазе Костића, а Белоглави суп  прославља језеро Увац.

Ово су биле само  неке од повезујућих нити које је пијанисткиња Марина Милић Радовић,  професор Академије уметности у Новом Саду и оснивач и управитељ Фондације „Лаза Костић“ (основане 1991. у Лондону), користила да би деци петог и шестог разреда ОШ „Живко Љујић“ и ученицима првог, другог и трећег разреда Средње школе у Новој Вароши, приближила уметност Вилијема Шекспира, Лазе Костића и богонадахнуту пчелу, „јеванђеље природе“.

Кроз пет необичних радионица, користећи  карте и књижицу јединствене игре ЛАЗА & ВИЛ И ПЧЕЛА, отворила је један потпуно нови  свет деци гладним узбуђења и више димензије живљења.

Пијанисткиња се циљано појавила у елизабетанском костиму, од пре 450 година, подсећајући на време Шекспира, али са белим плаштом на којем је златним словима исписана 1864.- година када је Матица српска пресељена у Нови Сад, који је тада био један од само шест градова да обележи 300-година Шекспировог рођења, и који је тада постао „Српска Атина“. Почела је речима: „Ви пред собом видите даму у енглеском костиму, али испод њега су прсти пијанисткиње и срце Српкиње“.

И визуелно је желела да деци уреже у свест спој светске културе и српског корена.

Шопеново срце узидано у стуб цркве Светог Крста 

Један час музичког васпитања, српског и француског језика, претворен је у најузбудљивији концерт, на којем су се деца први пут сусрела са музиком Фредерика Шопена, ове године, када обележавамо 160 година „песника клавира“ у Србији.

Сазнали су оно што многи не знају – да је Шопен 1841. године на Француском колеџу у Паризу слушао Мицкијевичева предавања о лепоти српског језика; о срцу које му је, по његовој жељи, сахрањено у зиду цркве Св. Крста у Варшави, у којој је често молио са својом мајком, и да испод њега стоји натпис из Јеванђења по Матеју: „Твоје срце је тамо где је твоје благо“.

Невероватно, али истинито, од 60 ученика, само је један дечко, изванредни хармоникаш, на почетку концерта чуо за име – Фредерик Шопен. Но, након 45 минута, сва су деца са узбуђењем погађала да ли је композиција коју им је Марина свирала: мазурка, полонеза, Фантазија емпромпти, „Револуционарна“ етида или „Олуја“. А на апсолутно одушевљење и ученика и професора, у спајању Шекспирове „Буре“ и Шопенове етиде „Олуја“, директор школе, господин Ристо Поповић је, огрнут плаштом и „чаробним“ штапом у руци, био феноменални мађионичар Просперо.

Деца из Нове Вароши учествују на конкурсу Фондације „Лаза Костић“

Поменуте концертне радионице су осмишљене са циљем да се деца и омладина Нове Вароши заинтересују и за светску културу, али и за своје наслеђе и вредности, те подстакну да учествују на конкурсу Фондације „Лаза Костић“, на којем ће се бирати победници за наступ поводом 35 година организације и 200 године Матице српске, 12. фебруара 2026. године, у Свечаној сали најстарије институције за неговање српске културе, науке и књижевности.

Осим концертних радионица, Фондација „Петар Мандић“ је обезбедила и 10 комплета игре ЛАЗА & ВИЛ И ПЧЕЛА, како би се ученици најбоље припремили за конкурс који ће их повезати са „Српском Атином“ те јубиларне, 2026. године.

Прва могућност за представљање својих конкурсних радова је већ 2. јула, поводом славе Лазиних амбасадора, подмлатка фондације, у ИК „Прометеј“ у Новом Саду.