У среду, 5. јула у Матици српској одржано је друго предавање о вештачкој интелигенцији, чији су актери били др Иван Танасијевић и протонамесник Драган Поповић.

Наставак дијалога о вештачкој интелигенцији

Дијалог о вештачкој интелигенцији, који су својим уводним предавањем покренули др Бранислав Кисачанин и презвитер др Оливер Суботић, настављен је предавањима о вештачкој интелигенцији у медицини и фармакологији и изазовима вештачке интелигенције из перспективе православне биоетике.

И другу сесију предавања организовала је Матица српска, док су суорганизатори били Институт за вештачку интелигенцију и Задужбина „Петар Мандић“, а након одржавања свих планираних предавања, Матица ће, према речима проф. др Драгана Станића, објавити зборник радова на ову тему.

Др Иван Танасијевић упознао је прво присутну публику са применом вештачке интелигенције у медицини, где се она примењује не са намером да замени лекаре, већ као користан алгоритам који прикупља податке, помаже у прогностици, дијагностици и раној детекцији болести.

Када је у питању рад Института за вештачку интелигенцију на пољу медицине, он истиче као кључно обележавање реконструкције снимака (које је примену нашло за време пандемије Ковида 19), дијагностику ретких болести и детекцију срчаних патологија из ЕКГ снимака развијањем алгоритама за рану детекцију срчаних проблема.

Персонализована - прецизна медицина, истиче се као крајњи циљ у примени вештачке интелигенције у медицини, а развојем и појефтињењем неких технологија као што је секвенцирање, моћи ће се прецизно дизајнирати лекови за одређене људе или групу људи, који ће бити далеко ефикаснији од постојећих.

Стање у фармакологији др Танасијевић објашњава најпре помоћу такозваног Румовог закона (обрнутог Муровог по коме напредак технологије експоненцијално расте), те истиче да коштање развијања једног лека расте експоненцијално са временом, да је регулатива за развој нових лекова све оштрија, комплексност већа, а стопа неуспеха виша.

Вештачка интелигенција, према Танасијевићевим речима, помаже фармакологији идентификацијом биомаркера, нечега што ће лек да циља, и служи да се прилагодимо новим метама које откријемо, али, такође, помаже и у откривању нових молекула, рангирању лекова и прогнози вероватноће успеха.

Ради представљања достигнућа вештачке интелигенције на пољу фармакологије, предавач помиње и скорашње откривање антибиотика абауцина против „супербаг“  бактерије, те достигнућа компаније Insilico Medicine, која осмишљава лекове само помоћу вештачке интелигенције.

Своје излагање др Иван Танасијевић завршава представљањем односа великих фармаколошких кућа према AI технологијама, истичући да се међу водећима на тржишту фармакологије вештачка интелигенција сматра пожељном, популарном, али и веома ризичном због велике стопе неуспеха пројеката.

Протонамесник Драган Поповић засновао је своје предавање на покушају разумевања две особине вештачке интелигениције изнете на претходном предавању од стране др Бранислава Кисачанина - ставовима да вештачка интелигенција има аутономију да сама себе развија и да јој је задато да у што већој мери копира човеков начин размишљања.

Покушај промишљања о задатим особинама вештачке интелигенције подељен је на три дела:

• Вештачка интелигенција као најзначајније савремено научно-технолошко откриће човеково;
• Шта вештачка интелигенција није и шта не би требало да очекујемо од ње;
• Предлог граница употребе вештачке интелигенције.

Говорник најпре наглашава да је вештачка интелигенција одредила правац кретања данашње културе и цивилизације, која је западно оријентисана, а да Православна црква има обавезу да да усмерење том правцу и да сагледава вештачку интелигенцију као да вредносно није одређена, као да је неутрална, и да је усмери у корист човековог спасења.

Поглед на вештачку интелигенцију као вредносно неутралну, протонамесник објашњава чињеницом да начин нашег одношења према њој одређује да ли ће она бити на добро или на зло, а то сматра онтолошким импликацијама вештачке интелигенције.

Позорницу на којој се појавила AI технологија предавач објашњава из историјске перспективе, кроз развој модернизма и постмодернизма, видећи јој корене у заокрету у доживљају природе и Бога - сматрању човека, не Бога, као мерила свих ствари, размишљању да истина не припада само Богу, већ да се налази у природи, те одвајању човека од Бога.

Протонамесник Поповић је мишљења да ће вештачка интелигенција, по питању разума достићи и престићи човека - постати супериорна, али да никад неће моћи да досегне човека по питању ума или духа, то јест, никад неће моћи да оствари заједницу са Богом, која не траје само на овом свету, већ траје вечно. Једину шансу коју ова нова технологија има да траје вечно, предавач види у њеној служби истини.

Усклађивање употребе вештачке интелигенције са императивним очувањем човековог природног достојанства отац Драган Поповић сматра нужним на нивоу закона, да бисмо могли да контролишемо нову технологију. Мишљења је да, уколико вештачка интелигенција не утиче, не угрожава човеково природно достојанство, онда је она пожељна, добра, истинита, међутим, уколико на било који начин угрожава људско достојанство или слободу, она није добра.

Јавна дебата

На крају предавања, одржана је јавна дебата током које је присутнима дата могућност да поставе питања предавачима.

Након предавања је настављен разговор са предавачима у приватној атмосфери, у присуству академика Драгана Станића, председника Матице српске, који је, истовремено, и члан Стручног савета Задужбине „Петар Мандић“.

Предавању и каснијем разговору су присуствовали и управитељ Задужбине „Петар Мандић“, г. Владимир Обућина, председник Управног одбора Задужбине, г. Никола Пурић, оснивач Задужбине, презвитер Оливер Суботић, члан Стручног савета Задужбине задужен за поље информационо-комуникационих технологија, г. Жељко Гајановић, као и програмерски тим фирме hoQMee, која је пројектовала, израдила и одржава портал Задужбине.