Светосавска беседа
Светосавска беседа
Поводом обележавања Савиндана, у просторијама Матице српске презвитер Оливер Суботић одржао је необичну и занимљиву светосавску беседу о утицају светосавске етике на лик и дело Николе Тесле.
Утицај светосавске етике на лик и дело Николе Тесле
Излагач је као задатак своје светосавске беседе истакао жељу да покаже у којој мери је Теслин вредносни систем настао под утицајем светосавља.
Осветљавајући Теслин лик кроз врлине које су га красиле, отац Оливер наглашава несебичност, правичност, знање и родољубље као кључне.
Несебичност Тесла носи из родитељског дома и читавог живота је показује, како у реалном животу помажући сиромасима, тако и у научном раду сматрајући да је циљ научног рада увек добробит човечанства, а новац само средство за вршење проналазачког рада.
Светосавске особине правичности и истинољубивости доносе Тесли, према речима Оливера Суботића, свест да истина и правда увек тријумфују пре или касније, што је научнику нарочито користило као водиља у америчком периоду пуном искушења.
Теслина врлина стицања знања у беседи се повезује са потребом умножавања талената, о којој говори Јеванђеље, а код нашег проналазача је присутна од најранијег детињства.
Врлину родољубља, која је такође укорењена у светосавље кроз љубав према ближњем, Оливер Суботић посебно истиче код Николе Тесле говорећи да, иако је Тесла био космополита, ипак је целог живота задржао изразит српски идентитет, помажући увек српском народу.
На крају светосавске беседе, како би истакао дубоку сличност између Светог Саве и Николе Тесле, Оливер Суботић цитира одломак из своје књиге Тесла: Духовни лик, који говори да се обојица Срба опиру притиску очева када је у питању животни позив. Тако Свети Сава уместо владар бива монах, а Никола Тесла уместо свештеник постаје проналазач, те обојица слушају призив срца (Бога) и то даје велике плодове, јер све време размишљају првенствено о добробити ближњих.
Чланак о догађају прочитајте на званичној презентацији Матице српске.