Дискусиони панел о AI Дискусиони панел о AI Циклус од шест предавања о вештачкој интелигенцији и етици, која су организовали Задужбина „Петар Мандић“, Институт за вештачку интелигенцију Србије и Матица српска, завршен је 22. децембра 2023. године панел дискусијом. Завршна панел дискусија о вештачкој интелигенцији и етици Учесници панела били су академик Владан Девеџић, проф. др Драган Новковић, презвитер др Оливер Суботић и др Бранислав Кисачанин, док је модератор дискусије била проф. др Андреја Тепавчевић. Панел је поздравним уводним говором отворио Никола Пурић, председник Управног одбора Задужбине „Петар Мандић“. Садашњост: AI – pro et contra Законодавство мора да сустигне технологију Дискусију на тему достигнућа вештачке интелигенције у садашњем тренутку започео је др Бранислав Кисачанин истичући да, на основу онога што медији пласирају, треба да будемо уплашени и забринути за будућност. Међутим, наглашава говорник, медији из сопствених интереса пласирају причу која није реална. Др Кисачанин истиче неопходност строге законске регулације како генерална вештачка интелигенција не би кренула наопако, наводећи да законодавство мора да сустигне технологију, те да је Европа већ донела прву серију закона о вештачкој интелигенцији. Акција концентрисана - реакција разуђена Проф. др Драган Новковић истиче став да је вештачка интелигенција ту, пуштена у јавност, те да је акција у вези са њеним развојем концентрисана, а реакција на тај развој врло разуђена и састоји се из појединачних размишљања из бојазни, забринутости. За кључно у промишљању о вештачкој интелигенцији говорник истиче питање да ли ми формирамо један ентитет који претендује да постане врховни ауторитет. Две стране законске регулативе AI Говорећи о законској регулативи у вези са вештачком интелигенцијом, академик Владан Девеџић истиче да она има две стране. Једна страна јесте да се законима покушају контролисати неке појаве, што је у интересу свих нас, а друга може да буде опасна јер може да ограничи развој вештачке интелигенције. Учесник дискусије износи и став да је за доношење закона потребно много година, а да развој технологије иде много брже, те да законска регулатива тешко може да прати брзину развоја вештачке интелигенције. Важност критичког става о AI Презвитер др Оливер Суботић подвлачи важност pro et contra перспективе и критичког става о вештачкој интелигенцији. Као три кључне користи ове технологије панелиста истиче рану дијагностику болести, замену човека у нехуманим условима рада и предвиђање елементарних непогода, док комбинацију вештачке интелигенције са нуклеарном технологијом, систем надзора на масовном нивоу и концепт тоталне аутоматизације процеса у друштву сматра за неприхватљиву употребу вештачке интелигенције. Прошлост: Дубинско сагледавање феномена AI у контексту историје људске мисли AI као продукт научног и технолошког развоја ове цивилизације Тему је отворио проф. др Драган Новковић изношењем става да је вештачка интелигенција продукт научног и технолошког развоја ове цивилизације, карактеришући науку у савременом смислу као материјалистичку, квантитативну и механицистичку. Као цивилизација, подвлачи панелиста, имамо веома брз технолошки развој, а на квалитативном нивоу немамо суштинско разумевање ниједне фундаменталне појаве попут електричне енергије, магнетизма, гравитације, инерције. Циклуси статистичке и когнитивне парадигме Академик Владан Девеџић је изнео став о постојању две парадигме у развоју вештачке интелигенције – когнитивне (симболичке) и статистичке (нумеричке), те да се циклуси парадигми смењују, али да је јако дуго на сцени нумеричка, за коју нико не зна како ће се развијати. У последње време, истиче говорник, когнитивна парадигма почиње опет да долази људима у свест као нешто што би могло да користи и унапреди нумеричку, те да добијемо најбоље од обе. Рационалистички метод - темељ данашње науке У свом промишљању о прошлости вештачке интелигенције, презвитер др Оливер Суботић истиче да је Рене Декарт развио темељ данашње науке и увео рационалистички метод, стављајући акценат на мозак. Према речима др Суботића, Декарт је пренаглашеним рационализмом далеко пре Лајбница поставио зачетке концепта вештачке интелигенције. Корене вештачке интелигенције др Оливер Суботић види у идеји да пресликавањем оног што можемо да знамо о функционисању свог мозга, можемо створити неку врсту аналога људске интелигенције. У контексту прошлости развоја вештачке интелигенције, истиче он, не треба заборавити ни неуронауке. Треба искористити повољну ситуацију Другу тему закључује др Бранислав Кисачанин ставом да можда није толико битно што не можемо да дефинишемо фундаменталне ствари и што немамо добру дефиницију вештачке интелигенције. Према његовим речима, наша земља се налази у повољној ситуацији када је у питању развој нове технологије и треба је искористити. Будућност: Утопијска и дистопијска становишта у домену развоја AI Предвиђања о пропасти света сензационалистичка О томе шта нас чека у будућности када је у питању развој вештачке интелигенције, академик Владан Девеџић преноси мишљење познатог научника са Станфорда, чији је став да велика група људи ради, постиже резултате, развија корисне системе не експонирајући се, док се мала група људи веома много и гласно експонира, потпомогнута сензационалистичким новинарством, сугеришући да ће бити пропаст света. Проф. др Владан Девеџић износи и предвиђање да је број послова који ће бити изгубљени због вештачке интелигенције у односу на број послова који ће се појавити због те исте технологије у размери 1:5. Проблем у освајању унутрашњег, не спољашњег простора човека Презвитер др Оливер Суботић наглашава да није присталица генералних, нити утопијских, нити дистопијских перспектива. Он изражава сумњу у то да ће дистопијска предвиђања бити реалан след догађаја, али се не слаже ни са утопијским, јер човек не сме да се своди на информациони садржај свог мозга – то је, према његовом мишљењу, деградација људи. За основни проблем развоја вештачке интелигенције др Суботић не сматра опасност да ће она освојити наше спољашње просторе јер ће вештачка интелигенција увек бити под контролом људи. Као главну опасност он указује да ће унутрашњи човекови простори и те како бити нападнути. Важно прагматично гледање у будућност Др Бранислав Кисачанин у свом излагању истиче важност прагматичног гледања у будућност, а не поједностављеног и потпуно дефетистичког које нуде медији и које не даје информацију или савет. Говорник је мишљења да они који у будућности (која није ни црна, ни утопистичка) не буду желели да користе савремене алате, неће моћи да функционишу на прави начин. Ако AI није на радост и корист човеку, имамо проблем Тему о будућности вештачке интелигенције закључује професор Новковић ставом да, ако је вештачка интелигенција на корист човеку, она је у реду, а ако није, онда имамо проблем. Хоће ли машине заменити или изменити човека? Треба радити на изградњи критичког начина размишљања Дебату на последњу тему започео је др Оливер Суботић наводима да су развојем нове технологије највише погођене такозване „беле крагне“ (аналитички и мисаони процеси), док „плаве крагне“ (координација и типични занатски послови) опстају и опстаће. Као важније питање од онога да ли ће нас заменити, говорник истиче питање да ли ће нас вештачка интелигенција изменити. Према његовим речима, ми смо данас већ измењени, уколико узмемо у обзир неке последице утицаја информационих технологија, а основни наш задатак је да у свом контексту (породичном, професорском, духовном), радимо на људима око себе – на изградњи критичког начина размишљања, јер само тако можемо бити безбедни у овом домену. Треба да знамо како ће се и шта мењати развојем AI Др Бранислав Кисачанин става је да нас машине још дуго неће заменити, али да оно како се понашамо зависи од наше околине, која се мења посредством нове технологије. Оно што све нас брине јесте, како панелиста резонује, брзина којом се мењамо, али да бисмо били добро припремљени и постављени, треба да знамо како ће се и шта мењати под утицајем вештачке интелигенције. Људи су много моћнија бића него што им се саопштава Др Драган Новковић истиче да су људи много моћнија бића него што им се саопштава, а то нема везе са машинама. Према његовом мишљењу, треба да одговоримо на питање ко смо ми, шта смо и докле можемо, а онда ћемо се „договорити“ са машинама. Као кључно истиче неопходност да дамо шансу сваком појединцу да се развије у пуном капацитету, па да онда видимо шта бисмо могли са машинама. AI ће нас и заменити и изменити у неким стварима Академик Девеџић истиче да ће нас машине заменити у неким стварима и да је питање на које не знамо одговор - којом брзином, јер се ствари убрзавају. Такође, истакао је да ће нас вештачка интелигенција и променити у неким стварима, али се није упуштао у прогнозе. На крају панел дискусије, којом се завршио циклус од шест предавања о вештачкој интелигенцији и етици, присутнима се у име Инстититута за вештачку интелигенцију Србије обратио др Бранислав Кисачанин, а у име Задужбине „Петар Мандић“ управитељ Владимир Обућина. Они су истакли захвалност Матици српској на гостопримству и сарадњи на високом нивоу, као и надање да је овај циклус предавања само почетак дијалога између науке, религије и философије. Управитељ Задужбине, Владимир Обућина, искористио је прилику да учесници конкурса за студентске стипендије које додељује Задужбина, Јовани Мандић, уручи књигу Тесла: Духовни лик, као награду за изузетан есеј написан о мајци Николе Тесле. О серији предавања на тему вештачке интелигенције извештавала је Радио-телевизија Војводине у свом Војвођанском дневнику. Подели на друштвеним мрежама Подели на друштвеним мрежама Дељењем ове и других објава са наше интернет презентације кликом на опцију „Подели“, помажете Задужбини „Петар Мандић“ да шира друштвена заједница сазна за нашу племениту мисију - неговање успомене на свештеничке претке Николе Тесле, афирмацију породичних вредности и родитељства, доделу стипендија, изградњу етно-музејског комплекса, промоцију квалитетног јавног дијалога између религије, науке и философије, афирмацију на светском нивоу најбољег што српски народ има у својој историји, континуирани рад на што бољим односима између Срба и осталих народа на Балкану.